Ključno pitanje: kako obezbediti finansiranje evropskih brzorastućih firmi?

Evo deset preporuka za postizanje većeg privrednog rasta u Evropi.

08

Pristup kapitalu je od ključnog značaja za mala i srednja preduzeća i start-up firme. Posebno je rast finansijskog sektora važan za mlade i inovativne firme koje su pokretači rasta i radnih mesta u privredi, piše Karen Vilson za uticajni Breugel Institut.

U kontekstu napora Evropske komisije da oživi rast u Evropi, investiranje privatnog sektora bilo je visoko na dnevnom redu Investicionog plana predsednika Junkera, kao i nastojanja za produbljivanjem evropskog tržišta kapitala kroz predloženu Uniju tržišta kapitalom (CMU). I Junkerov investicioni plan a i CMU naglašavaju važnost razbijanja barijera i unapređenja likvidnosti malih i srednjih preduzeća, mada je premalo pažnje posvećeno značajnom segmentu firmi s visokim rastom.

Misija SAD pri Evropskoj uniji i Evropska Mreža poslovnih anđela (EBAN) su 5. maja 2015. bili su ko-domaćini dijaloga na visokom nivou između investitora iz privatnog sektora i kreatora politika iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. U žiži razgovora bio je pokušaj identifikacije onoga što ključni akteri na obe strane Atlantika mogu da učine kako bi podržali napore EU da oslobodi i privuče venture kapital i druge oblike preduzetničkih finansija, a u cilju osnaživanja privrednog rasta u Evropi.

13Deset zacrtanih akcionih tačaka: tokom dijaloga, učesnici u grupi na visokom nivou predložili su Evropskoj komisiji moguće smerove i naredne akcije:

1) Nastaviti integrisani, raznovrsni i elastični pristup finansijskom tržištu u cilju stimulisanja rasta

Unija tržišta kapitala (CMU) ima priliku da produži rok potreban za konačnu promenu finansijskih tržišta u Evropi. Za implementaciju predloženog CMU treba preduzeti srčane akcije, kako bi se proširila evropska tržišta kapitala, uz neminovno pomeranje ka integrisanom pan-evropskom tržištu kapitala. Bolje integrisana i efikasnija tržišta kapitala će upotpuniti bankarski sektor i povećati fleksibilnost i brzinu kojom evropske start-up firme i MSP pristupaju finansijama.

2) Diversifikovati izvore finansiranja kroz podsticanje deoničarske kulture kapitala u Evropi

Stimulisati kulturu rizika ulaganja u cilju finansiranja malih i srednjih preduzeća, a posebno start-up firmi i mladih inovativnih preduzeća sa visokim potencijalom rasta. Investitori koji ulažu u rane faze, uključujući i crowd-finansiranje, anđele-investitore i venture kapitaliste, doprinose stvaranju i razvoju preduzeća, prihvatajući na sebe nivo rizika izvan delokruga banaka. CMU treba da za cilj imaju privlačenje akcijskog kapitala (finansiranje putem prodaje akcija) u Evropu iz zajedničkih kapitalnih fondova u posedu institucionalnih investitora, korporativnih preduzeća i međunarodnih investitora, kao i porodičnih kompanija i pojedinaca. Ovo zahteva podešavanje trenutne fiskalne politike oporezivanja, koja trenutno ide na štetu preduzetništva. Dokle god je akcijski kapital “skuplji” od duga, biće malo podsticaja za širi razvoj tržišta kapitala.

073) Prepoznati i označiti regulatorne i zakonske prepreke

Postojeće zakonodavstvo treba preispitati radi provere neželjenih negativnih posledica po preduzetnike i/ili investitore u start-up i brzorastućim firmama. Pored toga, mora biti postignut napredak u rešavanju regulatorne fragmentacije širom Evrope u oblastima stečajnog prava i oporezivanja. U mnogim evropskim zemljama postoji neadekvatan prostor za kompanije da proglase bankrot, što bi im omogućilo da restrukturišu ili efikasnije zatvore svoje poslovanje bez trajnih kazni koje bi ih sprečavale u zasnivanju budućih start-up preduzeća. Takođe, poreski nivoi i poreski podsticaji drastično variraju širom Evrope, otežavajući preduzetnicima i investitorima obavljanje poslova preko granica, na ino-tržištima.

4) Ulagati napore u pravcu zasnivanja jedinstvenog evropskog tržišta

Da bi se došlo do jedinstvenog evropskog tržišta, mora postojati veća usklađenost u okvirnim uslovima za poslovni poredak širom EU. Počevši sa određenim sektorima, kao što je unija energetskih kompanija ili jedinstveno digitalno tržište, ovakvo usklađivanje može doprineti ostvarivanju programskih ciljeva za pomeranje ka širem jedinstvenom tržištu u bliskoj budućnosti. Stvaranje specijalnog pan-evropskog statusa ili start-up režima, radi lakšeg i bržeg razvoja start-up firmi i inovativnih mladih preduzeća, moglo bi biti od velike pomoći.

125) Obezbediti odgovarajuće podsticaje za privlačenje privatnih investitora

Iako ne postoji manjak novca, evropski investitori i veliki međunarodni pulovi kapitala imaju deo svojih sredstava uložen u Evropu, a ovaj je udeo niži nego što je relativni ekonomski značaj evropskog poslovnog tla. U grupi investitora je postojala opšta percepcija da Evropa treba da sebe “izloži na tržište” i time bolje privuče odgovarajući nivo finansiranja. Za start-up firme potreban je „pametan“ novac, a ne samo više novca. Preporuke za povećanje privatnih investicija uključuju:

Rizični kapital: stvoriti EU nivo krovnog fonda za ostale investicione fondove sa privatnim sektorom na čelu, ali sa podsticajima koje pruža EU (garancije ili asimetrično deljenje profita koji se obezbeđuje naviše ka investitorima) kako bi se smanjili rizici. To bi pomoglo stvaranju potrebne kritične mase ili većih sredstava iz fondova, koje treba ubaciti unutar evropske industrije venture kapitala. Takođe, korporativni rizični kapital bi se u budućnosti mogao podsticati i ohrabrivati. Ovaj kapital je u stanju da diverzifikuje rizik, osigura likvidnost, niže troškove prometa novca i upravljanje portfeljem. Ovim krovnim fondom upravljali bi iskusni portfeljni menadžeri i za to investitor plaća nisku proviziju, najčešće ispod 1% (dakle po nižoj stopi nego što je zaduživanje kod banaka).

Anđeli investitori: podsticanje javnog ko-investiranja uz pomoć anđela-investitora/grupa, pružajući poreske olakšice investitorskim anđelima, i uz mogućnost stvaranja pan-evropskog fonda investicionih anđela u cilju podsticanja prekograničnih investicija.

Grupno finansiranje: Crowdfunding: treba svakako koristiti ovaj novi „investicioni alat“ (dobar primer je platforma Kickstarter.com), kao mehanizam kojim se potpomaže pokretanje investiranja kapitala kroz deonice, dividende, i obveznice, radeći na harmonizaciji propisa širom Evrope kako bi se omogućile prekogranične investicije.

146) Prepoznati regulatorne prepreke koje sputavaju institucionalne investitore

Institucionalni investitori, kao što su penzioni fondovi, banke i osiguravajuća društva jesu ključni finansijeri rizičnog kapitala. Zakonodavstvo koje se tiče penzionih fondova treba „smekšati“ i učiniti ga praktičnijim i fleksibilnijim, a kako bi se pomoglo većem otvaranju za dalja ulaganja u privatne deonice/preduzetnički kapital, kao što je to pre nekoliko decenija učinjeno u SAD, što je dovelo do nepojamnog rasta američke industrije. Što se tiče banaka i osiguravajućih društava, kreatori politika trebalo bi da provere da li pravila iz Bazela III i Solventnosti II ne obeshrabruju investicije u privatni i rizični kapital.

7) Razvijati izlazna finansijska tržišta u Evropi

Podsticanje privatnog sektora vodilo je ka inicijativi za razvoj inicijalnih javnih ponuda (IPO), transkacija za pripajanje i preuzimanje (M&A), sekundarnom EU finansijskom tržištu. M&A je segment sekundarnog trgovanja vlasničkim hartijama od vrednosti koji ne odražava isključivo cene akcija, već predstavlja i mesto merenja ukupne efikasnosti poslovanja i upravljanja privrednim subjektima. Zato se ovaj segment finansijskog tržišta naziva još i pojmom „tržište za kontrolu preduzeća“, odnosno privrednih subjekata čijim akcijama se trguje. Ovaj mehanizam je veoma prost i reaguje tako što nagrađuje dobro a kažnjava loše poslovanje. Pored toga, promenom u direktivama predstavljanja evropskih kompanija širom EU treba ubrzati i olakšati uslove za MSP i brzorastuće firme, kako bi lakše podigli podigli kapital-pozajmicu.

188) Podsticati evro-preduzetništvo s visokim rastom

U poslednjih nekoliko godina, Sjedinjene Američke Države i Evropa uložili su puno truda kako bi podstakli stvaranje start-up preduzeća. Inkubatori, akceleratori, seed-investicije i fondovi kao i tržišni igrači specijalizovani za ulaganje u rane faze poslovnih projekata s obe strane Atlantika doprineli su katalizaciji jedne snažnije preduzetničke kulture. Sa evropskim prioritetom za većim privrednim rastom i otvaranjem novih radnih mesta, preduzetništvo je visoko na EU agendi. Mlade, inovativne firme su značajni kreatori novih poslova, iako bi preduzetnici trebalo da se svedu u realne razmere kako bi bili održivi motori rasta. Danas, mnogi uspešni evro-preduzetnici preselili su se u SAD kako bi finansirali i razvijali svoje poslovanje.

Politika treba da je postavljena na način da pomogne evro-preduzetnicima da smanje poslovne rizike i povećaju isplativost svog poslovanja. Ovo se može postići obrazovnim programima koji pomažu u izgradnji talenata i veština, obezbeđujući povezivanje i stvaranje poslovnih mreža, i olakšavajući finansijsku pismenost i spremnost investitora da finansiraju nove poslovne poduhvate. Ovo se, takođe, može postići pružanjem poreskih i regulatornih olakšica za start-up firme, kao i stvaranjem atraktivnog ambijenta kojim se potpomaže povezanost i neposrednost sa klijentima.

SOCCER-EURO/9) Olakšati preduzetničke ekosisteme u Evropi

Rastući niz preduzetničkih ekosistema (hubova/klastera) razvijaju se širom Evrope. Oni se pojavljuju kroz mešavinu inicijativa „od dna ka vrhu“ (vođene zakonima tržišta, kao i „od vrha nadole“ (dirigovane politikom). Evropi nije potrebna, niti bi trebalo da joj je potrebna, replika Silikonske doline. Međutim, u ovim ekosistemima je neophodna šira i snažnija saradnja između privrednika, korporacija, univerziteta i javnog sektora. Velike firme, posebno, igraju važnu ulogu u ekosistemu pa su potrebni veći napori za njihovo efikasno povezivanje s preduzetnicima i mladim inovativnim firmama. Razvoj drugih ključnih aktera i inicijatora sistema inovacija, uključujući finansijske i pravne savetnike, inkubatore, akceleratore, klastere, itd. treba takođe podsticati.

10) Povećati svest i interes o preduzetništvu širom Evrope

Uvođenje preduzetništva u evropski obrazovni sistem, od rane mladosti pa sve do univerziteta, može da pomogne podsticanju mladih ljudi s preduzetničkim veštinama i interesovanjima da nastave da razvijaju ove svoje mogućnosti. Obrazovne institucije pružaju sigurno utočište za eksperimentisanje mladih ljudi, koji treba da nauče da se 06nakon promašaja podignu i počnu ispočetka. Mladi ljudi su po prirodi skloniji preduzetništvu i daleko su otvoreniji za rizike. Oni treba da budu ohrabrivani da nastave da grabe prilike, čak i pored neminovnih neuspeha, a takođe treba da imaju pravo glasa u diskusijama koje se tiču politike. Aktivnosti za angažovanjem drugih nerazvijenih grupa, uključujući žene, manjine i sl. takođe su važni za oslobađanje većeg preduzetničkog potencijala u Evropi.

Preduzetništvo u EU treba svesrdno podržavati, kako bi se doprinelo stvaranju kulture koje je daleko više preduzetnička. Širom Evrope se sprovodi sve veći broj inicijativa za promovisanje preduzetništva. Evropska unija i nacionalne vlade mogu da pomognu u podršci tim naporima. Posebno treba uložiti napore za angažovanjem lokalnih privrednika, koji treba da postanu stvarni uzori mladim ljudima, kao i da budu njihovi mentori i vodiči kroz svet preduzetništva.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s