Ove reči Džordža Orvela, novinara, pisca i velikog poznavaoca Francuske izvrstan su uvod u priču koja sledi. Naime, Francuzi su pre par dana izglasali zakon o iskorišćavanju prehrambenog otpada – kao i svako zapadno društvo izobilja, i Gali neumereno rasipaju hranu. Ovaj tekst, amalgam dva teksta koje su potpisale Angelique Chrisafis i Kim Willsher za londonski Gardijan, poučno su štivo i za naše prostore: iako je srpsko društvo desetkovano siromaštvom, mi i dalje bacamo zadivljujuće količine hrane.

U Francuskoj je jedan čovek primorao francuske supermarkete da doniraju neprodatu hranu, i sada želi želi da ovaj zakon bude globalno primenjivan. Njegovo ime je Araš Derambarš (Arash Derambarsh). On je opštinski odbornik koji je inicirao borbu protiv bacanja hrane u delu pariskog predgrađa u kojem živi. Sada želi da ubedi što više zemalja da slede primer Francuske.

Odbornik čija je kampanja protiv bacanja hrane dovela i do krovnog zakona, primoravši francuske supermarkete da u dobrotvorne svrhe doniraju nekupljenu hranu je svojevrsna objava “sezone lova” na ostale nacije i države, kako bi usvojile slične zakone na globalnom nivou.

Araš Derambarš je rekao kako je “skandalozno i apsurdno” bacati hranu – a u nekim slučajevima se čak i čeka da se ona namerno pokvari – dok beskućnici, siromašni i nezaposleni gladuju.

Derambarš, kao opštinski odbornik za posebne zakone i akte (“Divers Droit”) u Korbevoau (Courbevoie) na severozapadu Pariza – ubedio je francuske poslanike da usvoje uredbu nakon peticije na koju je u roku od samo četiri meseca stavljeno više od 200.000 potpisa, kao i svesrdne podrške javnih ličnosti.

Amandman je odobren kao deo šireg zakona – Loi Macron – koja pokriva ekonomsku aktivnost i jednakost u Francuskoj; u utorak 25. maja je usvojen u Narodnoj skupštini i ubrzo potom ući će i u zakonska akta.

Ovim zakonom, koji supermarketima zabranjuje bacanje neprodate hrane čiji se rok trajanja bliži isteku, a takođe sankcioniše i namerno trovanje proizvoda izbeljivačom – što su supermarketi radili do pre neki dan – kako bi oni koji tragaju za hranom po kontejnerima bili sprečeni u konzumiranju dotične.

Derambarš želi da ubedi evropske zemlje ali i ostatak sveta da usvoje slične sankcije. “Hrana je osnov života, ona je elementarni faktor našeg postojanja”, izjavio je on za Gardijan.

“Vređali su me i napadali, podsmevajući mi se da sam naivni idealista. A onda sam postao lokalni odbornik, baš stoga što sam želeo da pomognem ljudima. Možda je naivno brinuti o drugima, ali znam kako je to biti gladan. Kao student prava koji je živeo sa oko 400€ mesečno nakon što bih platio kiriju, redovno mi se događalo da imam samo jedan pravi obrok dnevno, negde oko pet popodne. Jeo bih testeninu ili krompir, ali je baš teško studirati ili raditi ako ste gladni i neprestano razmišljate kada će sledeći obrok.”

Derambarš svoju kampanju za prikupljanje i distribuciju neprodate hrane započeo u svom lokalnom supermarketu. “Svakog dana bi našu pomoć primilo stotinjak ljudi. Polovina će biti samohrane majke sa više dece, penzioneri ili javni radnici s niskim platama, dok će druga polovina biti oni koji žive na ulicama ili u skloništima za beskućnike”, rekao je on.

Derambarš planira da ovo pitanje stavi za “globalni sto” – preko grupe ONE koja vodi kampanju, grupe koju je osnovao pevač U2 Bono – kada Ujedinjene nacije budu u septembru razmatrale svoje Milenijumske razvojne ciljeve za okončanje siromaštva, zatim na novembarskom ekonomskom samitu G20 u Turskoj, a potom i na COP21, decembarskoj Konferenciji o životnoj sredini u Parizu.

Procenjuje se da se u Francuskoj svake godine baca 7.1 miliona tona hrane. Od toga, 67% ove količine bacaju potrošači, 15% restorani a 11% prodavnice. Procenjuje se da “prehrambeni otpad” širom EU iznosi nezamislivih osamdeset devet miliona tona, a kalkulacija je da se svetu svake godine baci 1.3 milijarde tona.

Stoga je Francuska pre par dana prisilila velike supermarkete da neprodatu hranu daju u dobrotvorne svrhe.

Zakonodavstvo zabranjuje prodavnicama da namerno pokvare ili bacaju svoju neprodatu hranu, što je potez koji za cilj ima borbu protiv bacanja “prehrambenih viškova”, i to posebno u razvijenim zemljama poprima neslućene razmere – i pored veoma očiglednog broja siromašnih koji sebi ne mogu da priušte hranu.

Prema zvaničnim procenama, prosečni Francuz/Francuskinja bacaju 20kg-30kg hrane godišnje – od kojih je sedam kilograma neotpakovano.

Francuska Narodna skupština jednoglasno je donela ovaj zakon, dok se Francuska bori s epidemijom bacanja hrane, čime se produbljuje jaz između gigantskih prehrambenih firmi i ljudi koji se bore s glađu.

Stoga su nas svetski lideri i zvanično pozvali da se pozabavimo viškom hrane, čime bi se uštedele milijarde ali i smanjila emisija štetnih gasova nastalih procesom proizvodnje i transporta hrane.

Kao poslanici koji su ujedinjeni u retkim prilikama međustranačkog konsenzusa, zamenik desnog centra Iv Žego (Yves Jégo) je u parlamentu izjavio da “Postoji apsolutna hitnost – dobrotvornim organizacijama je očajnički potrebna hrana. Najinspirativniji aspekt ovog zakona je to što nas otvara prema drugima koji pate.”

Radnje čija je površina 400kvm ili više će u julu sledeće godine morati da potpišu ugovore sa dobrotvornim organizacijama ili će se, u protivnom, suočiti s novčanim kaznama koje će ići do 75.000 evra – a možda čak otići u zatvor na dve godine.

“Skandalozno je saznanje da supermarketi polivaju izbeljivačem hranu koju bacaju u svoje kontejnere”, rekao je poslanik socijalista Žijom Garo (Guillaume Garot) , bivši ministar poljoprivrede koji je i predložio ovaj zakon.

U poslednjih nekoliko godina je u francuskim medijima isticano kako siromašne porodice, studenti, nezaposleni ili beskućnici često krišom, noću, pretražuju po kontejnerima supermarketa kako bi se prehranili, preživljavajući od odbačenih jestivih proizvoda čiji rok upotrebe ističe.

Međutim, neki supermarketi svoju bačenu hranu zalivaju izbeljivačem upravo kako bi sprečili potencijalno trovanje hranom ako se ova jede – iz kontejnera. Takođe, neki supermarketi namerno odlažu neprodatu hranu u zaključana skladišta sve do dolaska kamiona koji je odnose – ne bi li sprečili one koji pretražuju kante da se dokopaju nečeg jestivog.

Praksa prekopavanja po kantama supermarketa nije bez rizika – nemali je broj onih koji konzumiraju trulo voće, jogurte, sireve i mlečne proizvode, ili gotovih pica – a onda ih presretne policija i privede ih. Tada se siromašni suoče sa krivičnim postupkom zbog krađe. Desilo se da je 2011. godine 59-godišnji otac šestoro dece, koji je radio za minimalac, u jednom od Monoprix marketa u Marseju skoro izgubio posao nakon što je njegov kolega pozvao obezbeđenje; prijavio ga je nakon što ga je video kako odvaja šest lubenica i dve glavice zelene salate… isprva, u tom momentu, nije imao pojma da je to njegov kolega iz iste radnje.

Grupe za nenasilni pritisak, “reciklažni komandosi” i pokreti za pronalaženje i raspodelu bačene hrane dugo su isticali problem prehrambenog otpada u Francuskoj. Članovi Gars’pilleurs, akcione grupe iz Liona, s baštenskim rukavicama na rukama, uklanjaju tokom noći “preteklu” hranu iz supermarketa da bi je narednog jutra razdelili na ulicama – a sve u cilju jačanja svesti o otpadu, siromaštvu i distribuciji neiskorišćene i neprodate hrane.

Gars’pilleurs je sa još četiri slične grupe početkom godine izdala upozorenje da bi – prosto i samo na papiru potpisana obaveza kojom su gigantski supermarketi dužni da svoju neprodatu hranu proslede u dobrotvorne svrhe – moglo doprineti pružanju lažne i opasne ideje magičnog rešenja” za prehrambeni otpad. U zajedničkoj izjavi se kaže da će ovo obavezivanje “stvoriti iluziju kako su supermarketi uradili svoj deo, propuštajući da se upuste u rešavanje šireg pitanja hiperprodukcije u prehrambenoj industriji, kao i njenog rasipanja tokom distribuiranja u lancima prehrambenih radnji”.

Zakon će, takođe, uvesti edukativni program na temu prehrambenog otpada u školama i preduzećima. Ovo prati meru koja je u februaru stupiti na snagu, a koja se tiče sistemskog i obaveznog uklanjanja sveže hrane kojoj ističe rok.

Mere su deo šireg napora da se do 2025. u Francuskoj prepolovi količina bačene hrane. Prema zvaničnim procenama, prosečan Francuz godišnje baci 20kg-30kg hrane, od čega je sedam kilograma neotpakovano. Kombinovani nacionalni troškovi ovo razbacivanja iznose 20 milijardi evra.

Od 7.1 miliona tona hrane koja se u Francuskoj baci svake godine, 67% bace potrošači, 15% restorani a 11% prodavnice. Svake godine se u svetu baci 1.3 milijarde tona hrane.

Francuski Savez trgovaca i distributera (Fédération du Commerce et de la Distribution) koji predstavlja velike supermarkete je kritikovao ovaj plan i zakon. “Zakon nije u redu kako po svom cilju tako i po namerama, s obzirom da velike prodavnice predstavljaju samo pet odsto ukupne količine prehrambenog otpada, ali nam je zato nametnuta ova nova obaveza”, rekao je predsednik ove organizacije Žak Krejsel (Jacques Creyssel). “Oni su već i inače najveći donatori hrane, sa više od 4.500 prodavnica koje su s raznim dobrotvornim organizacijama već potpisale mnoge sporazume o doniranju neprodate hrane.”

Logistika ovog zakona, takođe, ne sme da nepravedno optereti dobrotvorne organizacije ogromnim količinama neprodate hrane, izjava je koja dopire iz francuskog parlamenta. Nije na dobrotvornim organizacijama obaveza da preturaju po otpadu supermarketa kako bi izdvojili ugnjilo voće ili hranu čiji rok ističe. Iz francuskih supermarketa dopiru zahtevi da dobrotvorne organizacije sada moraju biti propisno opremljene frižiderima i kamionima, kako bi bile u stanju da obrade doniranu hranu.

Francuski zakon ide dalje od britanskog, gde vlada sklapa spontano-dobrovoljni ali i neobavezujući sporazum s bakalnicama i maloprodajnim sektorom o smanjenju kako prehrambenog tako i ambalažnog otpada u lancu snabdevanja… koji nisu uspostavljeni kao obavezni zakonski ciljevi.

Izveštaj s početka ove godine pokazao je da su u 2012. britanska domaćinstva bacila sedam miliona tona hrane – dovoljno da se londonski Vembli stadion ispuni više nego devet puta. Prehrambeni otpad koji se može preduprediti u britanskim domaćinstvima podrazumeva da se za proizvodnju bačene hrane emituje 17 miliona tona CO2 godišnje.

 

Angelique Chrisafis i Kim Willsher, Pariz (Gardijan)