Poneli ste na odmor vaš e-čitač. Čime ga treba napuniti?

Čitanje na plaži? Naravno. Džojsov “Uliks”? Verovatno ne.

Već nam je puno toga poznato o razlozima koji idu u prilog čitanju papirnih knjiga u odnosu na elektronske čitače. Problem je u tome što se mnogi od nas oglušuju o taj fakat, piše Naomi Baron za Vašington Post.

Nemojte pogrešno shvatiti: Digitalno čitanje ima i  realnih prednosti. Pitajte ljude šta im se najviše sviđa kod čitanja na digitalnim ekranima (pitanje postavljeno nekolikim stotinama studenata univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Japanu i Slovačkoj), i uvek ćete čuti priču o komforu i udobnosti: “lako prenosiva” i “kompaktna”. Takođe znamo i da je elektronski format tekstova (pogotovo kada je u pitanju internet ili intranet, na kojima postoji otvoren i besplatan pristup, ili je doniran) od vitalnog značaja za demokratizaciju mogućnosti učenja. Samo pogledajmo projekte kao što su Digital Public Library of America, ili Worldreader.

Još poena za digitalno čitanje: e-knjige imaju tendenciju da budu jeftinije od štampanih verzija (ovo važi za SAD, mada način oporezivanja izvan Amerike ovo poređenje ponekad čini komplikovanim). Tu je argument životne sredine. Mislimo o drveću!

Ipak, ispravnost e-čitača u odnosu na životnu sredinu – i na papirne knjige – takođe se čini poprilično spornom. U zemlji se nalaze metali od kojih se proizvode ovi čitači i tableti, a oni ne samo da su retki već su i veoma otrovni. Razmislimo, takođe, i o utrošenoj energiji, potrebnoj za proizvodnju čitača, kao i za pokretanje servera i ventilatora za hlađenje uređaja. Ne treba smetnuti s uma da su stabla, za razliku od ruda metala, obnovljivi resurs.

Zatim, tu je neporeciva privlačnost jednog papirnatog primerka knjige. Ono što fascinira jeste koliko ljudi – od tinejdžera, preko “milenijumovaca” sve do starijh generacija – voli štampano slovo na papiru prilikom čitanja, koliko je to “praznik za oči” i zadovoljstvo – radi sopstvenog uživanja, baš kao i za školu ili posao. Treba samo navesti primer autorke ovog članka i njenog istraživanja: neki od razloga su estetski (“neodoljivi šarm” i “miris nove knjige”). Drugi uključuje emocije (“u stanju da vidi koliko sam pročitao/la”), lakoća dopisivanja na marginama (“mogu da pišem po stranicama”), ili pretrage (“lako lociram gde sam bio/la”). Nasuprot tome, mnoštvo žalbi može se čuti na račun naprezanja očiju ili glavobolje, onda kada se tekstovi čitaju na ekranima.

Mnogo toga što studenti vole u vezi sa čitanjem štampanih knjiga tiče se njihove mentalne uključenosti i fokusa na ono što čitaju. Kažu da se “lakše usredsrede” i da im “prostorna memorija tada radi najbolje”, a “oseća se kako se sadržaj u glavi mnogo lakše sačuva”. Neki od njih, takođe, priznaju kako potroše više vremena čitajući štampani tekst, kao i da tekst daleko pažljivije pročitaju ako je na hartiji. Ovo, zapravo, i nije neko iznenađenje jer digitalni ekrani podstiču pomeranje sa sadržaja na pretragu, požurujući nas da zgrabimo sledeću veb lokaciju ili neki tvit.

Ipak, “zadnji ekser” na kovčeg za e-čitače je koncentracija. Preko 92 odsto ispitanika istaklo je da se najbolje koncentriše prilikom čitanja klasičnih knjiga. Teško da je objašnjenje za taj fenomen preterano komplikovano. Kada digitalni uređaj ima internet vezu, teško je odoleti iskušenju da “napustite brod”: “Samo još da odgovorim na ovaj e-mail ili sms, samo još da proverim poneki naslov, još samo da naručim one čizme dok se ne rasprodaju..”.

A i čitaoci su, naravno, ljudi. Ako vam se pred očima neprestano maše sadržajem koji vam smeta pri usredsređenom čitanju – ili ako znamo da nam je štošta na samo jedan klik ili potez mišem – teško je ne upecati se na ovaj mamac…

…Što nas vraća na pitanje: Kakvu je vrstu štiva suvislo i smisleno čitati na ekranima elektronskih čitača, a kakav sadržaj rezervisati za papirne knjige? Ako vam neprestana digitalna ometanja ne ugrožavaju uživanje u tekstu ili njegovo razumevanje (ovde, ipak, morate biti iskreni prema sebi), onda vam neki “srednji put” ne može naškoditi. Opušteno čituckate Dejvida Baldačija na e-čitaču? Ako ovakvu knjigu prekinete radi provere sportskih rezultata, teško da ćete pretrpeti neku štetu… Samo ne očekujte da ćete takvim čitanjem bolje razumeti jednog Džojsa.

Nauka ima sjajne vesti za sve one koji čitaju klasične knjige

Nije tajna da je čitanje dobro po vas i vaš mozak. Samo šest minuta čitanja dovoljno je da smanji stres za 68%, a brojne studije su pokazale da čitanje, kako starite, efikasno čuva dobro funkcionisanje vašeg mozga. Jedna studija je čak utvrdila da starije osobe koje redovno čitaju imaju 2,5 puta manje šansi za rayvoj Alchajmera od svojih vršnjaka koji ne upražnjavaju čitanje. Ipak, nisu svi oblici čitanja isti i jednako efikasni, piše Rejčel Grejt.

Debata koja se pokrenula u vezi papirnih knjiga i e-čitača je začarani krug, još otkad se Kindle prvi put pojavio 2007. Većina argumenata u prilog hartiji bio je sentimentalne prirode, a nasuprot praktičnosti e-čitača, i za tren je začet mali rat između onih koji više vole papirne stranice pod svojim prstima i tabora koji zastupa praktičnosti e-čitača. Ali, nauka je sada – osim sentimentalne vrednosti – izmerila i stvarne prednosti papirnih izdanja, dok su skorašnje studije u prilog papirnih knjiga.

Čitanje štampanih izdanja doprinosi boljem razumevanju

Studija iz 2014. je pokazala da su čitaoci kratkih priča na Kindlu bili znatno lošiji u prisećanju na redosled događaja od onih koji su iste priče čitali u mekom povezu. Vodeći istraživač Anne Mangen s norveškog univerziteta Stavanger zaključila je da “taktilnost i zvuk jednog Kindla ne pružaju isti intenzitet podrške tokom mentalne rekonstrukcije priče u sećanju, kao što je to u stanju džepni štampani primerak knjige”.

Naše mozgove priroda nije osmislila za čitanje, ali se ovaj vremenom navikao na tu funkciju, stvorivši nova “neuro-kola” kako bi razumeo slova i tekstove. Mozak “čita” izgradnjom mentalne predstave teksta na osnovu njegovog plasmana i mesta na stranici u knjizi, kao i reči na stranici.

Iskustvo dodira papirne knjige potpomaže ovaj process – od debljine stranica u vašim rukama, debljine pročitanih stranica, kako napredujete kroz priču, sve do mesta neke reči na stranici. Hipoteza Mangenove bila je da ova razlika u odnosu na one koji su čitali sa Kindla “možda ima neke veze sa činjenicom o fiksiranosti teksta na papiru, i potom vrlo postepen rasplet kako se napreduje kroz priču… što je neka vrsta ‘čulnog rasterećenja’, podržavajući vizuelni osećaj napretka kada čitamo (papirnu knjigu)”.

I dok e-čitači nastoje da svojim čitaocima povrate osećaj okretanja stranica i paginacije (tj. obeležavanja stranica brojevima), ekran je večito ograničen na jednu, efemernu virtuelnu stranicu – ekran. Istraživanja o korišćenju e-čitača sugerišu da ovo utiče na “zadovoljstvo slučajnog otkrića” čitalaca kao i njihov osećaj kontrole prilikom “čitanja sa hartije”.

Nemogućnost da se vratimo na prethodne stranice ili fizički kontrolišemo tekst, bilo kroz izradu pisane beleške ili savijanjem stranice, ograničava čulna iskustva e-čitalaca, umanjujući im na taj način dugoročno pamćenje teksta. Kraće rečeno: papirna knjiga je neposrednija po naša čula a tekst “fizički opipljiv”, samim tim i mozgu daleko draži od e-čitača.

Čitanje dugih rečenica na hartiji, bez linkova kojima obiluju e-čitači, upravo je veština koja vam je odista potrebna – ali se može izgubiti ako je redovno ne upražnjavate.

Čitanje dugačkih pasusa i rečenica, bez uletanja linkovima i ometanja sa strane je, zapravo, ozbiljna veština koju možete izgubiti ako je ne koristite. Pre interneta mozak je čitao na linearan način, iskorišćavajući prednosti čulnih detalja kako bismo se setili gde su sve to raspoređene ključne informacije u knjizi koju čitamo.

S obzirom da sve više čitamo sa ekrana, naše čitalačke navike prilagodile su “površinskom ljuštenju” umesto da zaista apsorbujemo ono što je ispod teksta, dubinsko značenje materije. Studija iz 2006. je pokazala da ljudi čitaju na ekranima tzv. “F” uzorak, čitajući ceo gornji red, ali potom samo letimice pretrčavajući kroz tekst duž leve strane stranice (stoga je ovakvo čitanje poput oblika slova “F”). Ova vrsta nelinearnog čitanja smanjuje razumevanje i zapravo nam otežava da se (svaki) sledeći put usredsredimo, kada sednemo da iščitamo neki duži tekst.

Merijen Vulf, neurolog sa Tafts Univerziteta izražava bojazan da “površni način na koji čitamo tokom dana utiče onda kada moramo da čitamo materiju sa dubljim stepenom obrade”. Ona dodaje da “Ljudi sve teže mogu da sednu bez ometanja i na miru urone u neki roman”. Kao rezultat toga, neki istraživači i ljubitelji čitanja inicirali su pokret “sporog čitanja”, kao način suzbijanja ove teškoće.

Staloženo, sporije čitanje, usredsređeno i neometano… pun pogodak za vaš mozak.

Zagovornici staloženog čitanja preporučuju barem 30 do 45 minuta dnevno ovakvog čitanja, što dalje od ometanja, “buke i besa” u koji nas uvlače moderne tehnologije. Na taj način, mozak može opet srasti sa linearnim čitanjem. Koristi koje nam pruža redovna navika sporog čitanja izuzetno su brojne, uz evidentno smanjenje stresa i poboljšanje sopstvenih moći koncentracije, koju gubimo tokom čitanja s ekrana.

Redovno čitanje takođe povećava empatiju odnosno saosećanje s drugim osobama (ili živim bićima), naročito prilikom čitanja u biblioteci. Jedna studija otkriva da su pojedinci koji čitaju linkovanu kratku priču na ajpedu manje empatični ka drugima, nevičniji prelazu s jedne materije na drugu i nesposobniji da urone u tekst od onih koji čitaju “sa hartije”.

“Staromodno” čitanje romana takođe je povezano i sa boljim snom. Kada mnogi od nas provedu dan pred monitorom ili ekranom mobilnog, takvo iskustvo za naše oči i čula ne pruža signal našem telu da je vreme za spavanje. Čitanjem papirne knjige sat vremena pre spavanja naš mozak ulazi u novu zonu, različitu od one kada čitamo s e-čitača.

Tri četvrtine Amerikanaca starijih od 18 godina je u proteklih godinu dana pročitalo barem jednu knjigu,  što je brojka koja je u padu, dok e-knjige trenutno čine između 15 do 20% čitave prodaje knjiga. U ovom svetu koji je sve više orijentisan na tvitove i TV sliku, redovni čitaoci treba da se odmore od tehnologije i uzmu sa sobom papirnu knjigu, koja poseduje toliko ozbiljnih prednosti na nas ostale.