Tajna istorija Monopola: levičarsko poreklo kapitalističke igre (II/II)

09

Monopol, to jest igra koju je Čarls Derou ponudio proizvođaču Parker Brothers, dosad je prodata u stotine miliona primeraka širom sveta. Derou je od proizvođača dobijao novac na ime autorskih prava tokom čitavog svog života.

Lizi, pravog tvorca Monopola, takođe je plaćao isti proizvođač – kompanija Parker Brothers. Kada je sredinom 1930-tih ova igra lansirana, kompanija je otkupila prava od drugih srodnih igara kako bi sačuvala svoj monopol i “teritoriju”. Za patent na igru Landlord – koja je preteča Monopola, kao i dve druge ideje za igre, Lizi je navodno dobila 500 dolara… ali ne i doživotne tantijeme, koje je Derou dobio od ove firme.

Lizi u početku nije sumnjala u prave motive zbog kojih je kompanija otkupila njenu igru. Kada su joj iz Parker Brothers poslali svoj prototip Landlorda na adresu njene kuće u Arlingtonu, bila je oduševljena. U pismu Fosteru Parkeru, sestriću osnivača Džordža Parkera i blagajniku kompanije, napisala je kako je “potekla pesma iz mog srca” otkad joj je njihova igra stigla na kućni prag. “Jednog dana, nadam se”, nastavila je ona, “objavićete i ostale moje igre, mada ne smatram da će ijedna od njih zadavati muke vama a biti tako važna meni kao ova, pa sam uverena da zbog njih neću dizati ovoliku galamu.”

13

Ipak, istina joj je napokon sinula – a Lizi je odlučila da javno izrazi svoj gnev. U januaru 1936. dala je intervju za Vašington Post i Vašington Ivning Star. Na slici Ivning Stara, Lizi u jednoj ruci drži tablu svoje igre Landlord a u drugoj tablu jedne druge igre, čiji je naziv “Monopol” preko centra bio ispisan četiri puta masnim crnim slovima; na stolu pred njom bila je sada svima poznata “Derou tabla”, tek sveže otpakovana iz kutije koju su joj poslali Parker Brothers. Ova reporterska fotografija je izvanredno prikazala Lizi. Videlo se da je bila ljuta, povređena, tražeći osvetu nad kompanijom koja joj je ukrala njenu dosad najunosniju ideju. Firma Parker Brothers je možda imala patentna prava na njen Landlord počev od 1924. godine, ali nikada nisu ispričali čitavu, istinitu priču o pronalasku njene igre koji datira od 1904, kao i da je ta igra bila decenijama prisutna u javnoti i popularna. Ona je izmislila tu igru, a to je mogla i da dokaže.

Reporter Ivning Stara napisao je da Lizina igra “nije zadobila popularnost kakvu igra ima danas”. Bio je potreban Čarls Derou, inženjer iz Filadelfije da ovu igru otme od zaborava u koji je pala u američkom Patentnom zavodu, “i malo je dotera, kako bi joj krenulo”. Prošlog avgusta velika firma za proizvodnju igara usvojila je njegova poboljšanja. U novembru, g-đa Filips [to jest Megi, koja se u međuvremenu i udala] prodala je patentna prava ovoj kompaniji.

“Krenulo je gromopucatelno… Ali ne i za gospođu Filips… Verovatno, ako bi neko tu uračunao i sve te naknade koje su pravnici, štampari i patentni zavod utrošili kako bi je razvili, troškovi za koncept ove igre koštali su više nego što je bio profit koji je igra donela”. Kako je rekla Vašington Postu u priči koja je izašla istog dana: “Ničeg novog pod suncem” (poput naše izreke “ničeg  novog pod kapom nebeskom” sa značenjem: večito ista priča, kako je oduvek bilo tako će zauvek i ostati).

07

Ovakav stav joj nije išao u prilog. Zahvaljujući velikom javnom negodovanju Lizi, druge dve njene igre koje je uradila za Parker Brothers, “King’s Men” i “Bargain Day” nisu dobile gotovo nikakav publicitet, brzo padajući u zaborav. Novija verzija Landlorda u izdanju Parker Brothers prošla je isto. baš kao i Lizi Megi. Umrla je 1948. kao udovica bez dece, čiji nekrolog i nadgrobni spomenik nisu pominjali pronalaske njenih igara. Jedan od njenih poslednjih poslova bio je u američkoj Kancelariji za obrazovanje, gde su je kolege znale samo kao “jednu stariju daktilografkinju koja je stalno pričala o izmišljanju igara”.

I dok je Čarls Derou požnjeo sav uspeh, uloga Lizi u otkriću Monopola ostala je zamućena i nejasna. Međutim, 1973. godine, Ralf Enspeč, akademik levičarske provinijencije koga je Parker Brothers tužio sudu zbog toga što je izmislio igru Anti-Monopol, gradio je odbranu za svoj slučaj. I tada je dobro proučio priču o Lizi, i kako su je Parker Brothers nasamarili. Enspeč je tražio način kako bi potkopao prava ove kompanije na Lizinu intelektualnu svojinu. Slučaj je trajao čitavu deceniju, ali je Enspeč napokon dobio ovu bitku, u procesu koji je priznao Lizinu vitalnu i nespornu ulogu u istoriji kreiranja ove igre – gradeći u tom cilju izvanrednu arhivu materijala koji su činili okosnicu njegove odbrane.

Ali Hasbro, firma čija je Parker Brothers danas ćerka kompanija, i danas umanjuje značaj Megine uloge pronalazača Monopola, uvek odgovarajući sažetom izjavom: “Hasbro sve zasluge za zvaničnu verziju Monopola pripisuje Čarlsu Derou”. Čak i 2015, na sajtu kompanije Hasbro, zvanični istorijat ove igre započinje tek 1935. Tokom narednih godina, pažljivo je birana sadržina korporativnih “medijkih zavesa”, koja je samo još više isticala sjaj onoga što ova kompanija ne pominje: Lizi Megi, kvekere, desetine ako ne i stotine ili hiljade prvobitnih igrača, Ralfa Enspeča i parnicu povodom igre Anti-Monopol. Možda nas briga i skrivanje tajni, baš kao i istina, mogu definisati.

11

I tako je ispalo da omiljena legenda o Čarlsu Derou opstaje do danas. To nekako ima smisla. Mit o Derou je “lep, čist, dobro strukturiran primer ‘Eureka škole’ legendi američke industrijske inovacije”, napisao je1978. za Njujorker Kalvin Trilin. “A ako je Derou izmislio samo priču ali ne i igru, i dalje zaslužuje da se podigne ploča u čast njegove genijalnosti. “Teško je ne pitati se koliko još imamo ovakvih nikad otkrivenih ispovesti o ‘inventivnosti’ – priča koje pripadaju ljudima poput Lizi Megi, koji nenametljivo ‘narušavaju’ zvanične priče koje plasiraju nazovi stvaraoci… njihov ‘doprinos’ je tako besprekorno plasiran u javnost da čak i nas nekoliko prestaje da razmišlja o o stvarnom poreklu neke invencije, pisao je Trilin. Obično se držimo zvaničnih verzija i verovanja koja ne stavljamo pod lupu… zato je možda pravo pitanje zbog čega se vezujemo za ovakva verovanja, propuštajući da se upitamo o njihovoj istinitosti i ignorišući potpuno drugačiju realnost, onda kada ona izbije na površinu, zaključio je ovaj novinar.

Iznad svega, slučaj Monopola otvara pitanje zasluge za izum, i kako se do njih dolazi. Većina ljudi zna o braći Rajt – koji su podneli svoj patent istog dana kad i Lizi Megi – ali s ne sećaju ostalih vazduhoplovaca koji su takođe pokučavali da polete. Izreka, da uspeh ima mnogo očeva ali da pamtimo samo jednog, zaokružuje istinu – a da sad ne govorimo o tome ko su majke uspeha. Svako ko je ikada igrao Monopol, čak i današnje igrače, doprineo je izuzetnoj istrajnosti koju ova igra ima kroz vreme, dajući joj i svoj ličnidoprinos. Jer, igre nisu samo ostaci njihovih stvaralaca – njihova istorija takođe govori kroz one koji je igraju. I kao što je Lizina originalna, inovativna tabla kružna i beskrajna, tako se i odnos između dobitnika i gubitnika stalno menja. Tako je i Lizi izašla kao pobednica iz ovog duela, osamdeset godina kasnije – osvojivši monopol nad Monopolom.

 

(Ovo je uređeni odlomak iz knjige “The Monopolists: Obsession, Fury, and the Scandal Behind the World’s Favorite Board Game” autorke Mary Pilon)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s