U Rejkjaviku se upravo stavljaju na razmatranje dosad nigde viđene promene monetarnog sistema.
Rejkjavik, Island
Vlada ove malobrojne ostrvske zemlje odlučila je da prouči doslovce revolucionarni predlog ‘državnog monetarnog’ sistema, kojim bi se postiglo da njihova centralna banka postane jedini kreator novca, dok bi parlament odlučivao o njegovoj raspodeli.
Ovaj predlog je iznesen u izveštaju “Bolji monetarni sistem za Island”, kojeg je početkom ove nedelje parlamentu predstavio predstavnik vladajuće centrističke Stranke progresa, Frosti Sigurjonsson. Ovaj sistem bi predstavljao zaokret u svetu savremenih finansija, navodi agencija AFP.
Sigurjonsson predlaže da “centralna banka postane jedini kreator novca”, s obzirom da na Islandu, kao i u ostalim savremenim tržišnim ekonomijama, trenutno nadgleda tek proizvodnju novčanica i kovanica, dok ostatak novca kreiraju komercijalne banke kreditnim linijama.
Po ovoj zamisli Sigurjonssona, islandska centralna banka bi uspostavljanjem sistema ‘državnog novca’ postala jedini kreator novog novca, o čijoj bi raspodeli potom odlučivao parlament.
On je naglasio da je “Ovde je ključan pomak u tome što bi se ovlašćenja za kreiranje novca odvojila od ovlašćenja odlučivanja o njegovoj upotrebi”, uporedivši ovakva nova ovlašćenja parlamenta s onima za odlučivanje o raspodeli budžetskog novca.
Banke bi, po njegovoj viziji, i dalje upravljale računima i plaćanjima, služeći kao posrednici između zajmodavaca i štediša.
Ova ideja je bazirana na rezultatima istraživanja četiri zvaničnika centralne banke, kojim se pokazalo da je Island od 1875. godine zabeležio “više od 20 finansijskih kriza različitih vrsta”, odnosno “u proseku šest ozbiljnih višestrukih epizoda finansijskih kriza na svakih 15 godina”.
Kreditna poplava
Problem je, po pravilu, izazvalo snažno povećanje kreditiranja tokom perioda ekonomskog rasta. Centralna banka nije uspevala da obuzda sve veću “kreditnu plimu”, što je onda raspaljivalo inflaciju, sklonost riziku i finansijske spekulacije, utvrdili su autori ovog istraživanja.
Konačno, u samom “finišu”, pojavila bi se opasnost od sloma banaka, a onda bi, opet iznova, usledile preskupe državne intervencije, pokazalo je ovo istraživanje.
“Zaključci izvedeni u ovom izveštaju biće važan doprinos predstojećoj raspravi, kako na Islandu tako i u globalnim okvirima, o kreiranju novca i o monetarnoj politici”, poentirao je islandski premijer Sigmundur David Gunnlaugsson u svom odgovoru na Sigurjonssonov izveštaj, koji je sastavljen po njegovom nalogu.
Ova malena nordijska zemlja, “u kojoj ima više gejzira nego ljudi”, bila je teško pogođena bankrotom američke investicione banke Lehman Brothers, koja je izazvala slom tri najveće islandske banke. Nakon toga, Rejkjavik je zatražio pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Islandski BDP je 2009. godine pao 5,1 odsto, iduće godine 3,1 odsto, da bi od 2011. ponovo rastao.