Poznati francuski ekonomista Toma Piketi (Thomas Piketty) izjavio je kako je nužno aktiviranje snažnijih i brojnijih demokratskih poluga vladanja unutar zemalja evrozone, kao i da je potrebno više demokratije pri odlučivanju o nivou deficita, ako zemlje Evropske unije uopšte žele da nastave s jedinstvenom valutom – eurom. “Ako želimo da nastavimo da u Uniji upotrebljavamo i primenjujemo ovu jedinstvenu valutu, potrebno nam je razvijenije demokratsko odlučivanje o nivou deficita,” izjavio je Piketi, autor čuvenog ekonomskog bestselera “Kapital u 21. veku”.

Trebalo bi da se unutar Evrope uspostavi viši nivo fleksibilnosti za budžetski deficit, “što nije pitanje toga da li poluge vlasti drži leva ili desna vlada”, rekao je. On je napomenuo i da je monetarna unija sazdana jedino sa ciljem izbegavanja inflacije, upozorivši i da se ne može imati samo jedna valuta (evro) s isključivim ciljem izbegavanja inflacije.

“Ako bi unutar EU postojalo 18 različitih javnih dugova, i isto toliko različitih poreskih sistema u zemljama koje su zapravo jedna drugoj međusobni konkurenti, takav sistem nikada ne bi mogao da profunkcioniše”, rekao je Piketi. Strogi budžetski kriterijumi, fiskalne odluke i slično – sve su to pravila koja demokratiju u Evropi čine teško izvodljivom i, zapravo, nemogućom. Ako unapred donesete odluku da u tom smislu ne možete ništa da učinite, to onda ne funkcioniše”, upozorio je on.

Založivši se za promene kako u evropskoj tako i u makroekonomskoj politici, Piketi zastupa stav da politički lideri u Briselu, Parizu i Berlinu treba da shvate kako je krajnja levica (po uzoru na grčku Syrizu ili španski Podemos) manje opasna od ekstremne desnice. On je upozorio i da je stanje u Španiji izuzetno loše i da je to “posledica loše politike koje joj nameću Nemačka i Francuska”.

Poredeći Sjedinjene Države s evrozonom, Toma Piketi kaže da su u poslednjih pet godina Evropljani, baš kao i Amerikanci imale jednake prosečne stope nezaposlenosti. Ipak, nakon pola decenije, u tekućoj 2015. godini nezaposlenost u SAD pada, dok u zemljama evrozone ona raste.

Ovaj francuski ekonomista takođe smatra da bi grčka vlada trebalo da pokaže da se ne bori samo za sebe, već da bi na pregovarački sto trebalo da stavi i predloge reformi funkcionisanja evrozone, i onda to predstavi ne samo kao svoju stvar već i kao problem s kojim se bore Španija, Portugal, Italija i druge zemlje.

“Želeo bih da za Evropu vidim rešenja koja su po svojoj prirodi demokratska. U tom smislu, grčka vlada bi trebalo da svoje predloge iznese pred sve Evropljane, a Nemcima će onda biti teško da zauvek izgovaraju to svoje ‘ne’ i odbijaju takve predloge”. Piketi misli kako je veoma verovatno da bi Nemačka prilično nerado postala manjina u jednom “evrozonskom parlamentu”. On je mišljenja i da vlade Francuske i Italije nemaju nikakve predloge ili konstruktivan pristup, već se samo žale na Nemce.

Piketijeve glavne teze u knjizi “Kapital u 21. veku” rasvetljavaju kako je došlo do sve veće nejednakosti u raspodeli bogatstva u svetu, koje se sve više koncentriše u rukama ekonomske elite, dajući takođe i prognoze šta će se s kapitalom događati tokom ovog stoleća.

Čitav je svet podređen bogatima

U svetu je, kako kaže Piketi, sve podređeno interesima bogate elite, a predmet njegovog posebnog interesovanja je nasledni kapitalizam, u kojem je rođenje važnije od sposobnosti pojedinca, kvaliteta i količine njegovog rada.

On zastupa tezu da u društvenom poretku kao što je kapitalizam građani nemaju podjednake šanse za uspeh, već da sloj bogatih zarađuje sve više, dok siromašni sve više propadaju. On još tvrdi i kako prihodi bogataša doživljavaju svoj najveći i najbrži rast u zemljama koje su ekonomski najviše devastirane.

Evropskom privrednom rastu, po njemu, šteti preterana štednja, dok puko štampanje novca nije dovoljno.

Njegova nova knjiga je bestseler u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, premda neki kritičari ističu kako se radi i o “najodbačenijoj knjizi na svetu”, jer je, prema nekim istraživanjima, do kraja pročita tek 2,4 odsto onih koji se s njom “uhvate u koštac”.

Nedostaci kapitalizma

Toma Piketi je rekao i, kada bi opet pisao ovu knjigu, koja je širom sveta izazvala burne reakcije, u nju bi uvrstio podatke iz mnogo više zemalja. On, takođe, kako sam kaže, ipak nije ekonomista koji bi zbog realnih indikatora koji pokazuju ogromne nejednakosti u savremenom svetu želeo da ukine kapitalizam, odnosno privatno vlasništvo, iako ukazuje na većinu njegovih mana.

Isto tako, on misli kako – izuzev oporezivanja – postoji još puno kreativnih načina da se kapitalizam na neki način učini daleko više demokratskim i boljim sistemom – između ostalog i većim učestvovanjem radnika i zaposlenih u vlasništvu nad kapitalom, kao i kvalitetnijom regulativom.

Kurioziteta radi, francuski ekonomista Toma Piketi ima samo 44 godine, a već je od 2006. proglašen za najistaknutijeg predstavnika Pariske ekonomske škole. “Kapital u 21. veku” je njegova dvanaesta knjiga.