Mislili ste da znate nešto o Internetu. Ali sajtovi poput Fejsbuka, Amazona ili Instagrama samo su površinski sloj ili vrh ledenog brega, piše Mark Gudmen za Popular Science. Tamo, u dubini, postoji sasvim drugačiji svet: Duboki Veb (Deep Web).

To je mesto gde su onlajn informacije zaštićene lozinkama, zarobljene iza “kapije” za čije otvaranje treba platiti članarinu, ili od vas traže da posedujete poseban softver za pristup – ogromnom prostranstvu ispod “skrame”, koja se zove i Gugl veb, na koji smo uobičajeno navikli. Po nekim procenama ovaj prostor je 500 puta masivniji od onog dela veba koji većina nas smrtnika viđa svaki dan. Ipak, on nam je skoro potpuno van vidokruga. Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature, Google indeksira ne više od 16 odsto ovog veba koji nam je dostupan na površini, i u potpunosti “previđa” duboki veb. Bilo koje pretraživanje na Guglu daje samo 0,03% informacija od onih koje postoje na mreži (ilustracije radi, Gugl prepoznaje i prikazuje nam tek jednu na svakih 3.000 stranica). To je kao ribolov na površini okeana dubokog svega pola metra – nedostaje vam virtuelni Marijanski rov (najdublji deo okeana – okeanski rov nastao subdukcijom okeanskih ploča) koji se nalazi ispod.

Veći deo neindeksiranog materijala Dubokog weba je u bazama podataka, kao što su LexisNexis (deo LexisNexis Group, korporacije koja omogućava kompjuterski podržanu pretragu pravnih dokumenata, poslovnih podataka i slično) ili u rolnama američkog Zavoda za za patente. Ali – kao ruske lutke babuške – Duboki web sadrži i drugi, skriveni svet, manju ali značajnu zajednicu gde se akteri loših namera ujedinjuju oko zlih namera. Dobrodošli u Mračni web (Dark web) koji se ponekad naziva Darknet, ogromno digitalno podzemlje hakera, probisveta, terorista, i pedofila, koji ovde dolaze kako bi obavili svoju trgovinu.

Stvari koje možete kupiti:

1. Lekovi
Individualne ili količine lekova na nivou dilerskog snabdevanja ilegalnih ili lekova na recept lako su dostupne u digitalnom podzemlju. Put svile, nova “super samoposluga sa lekovima”, samo za 28 meseci obrne 200 miliona dolara.

2. Falsifikovani novac
Lažni novac varira u kvalitetu i ceni, ali evri, funte i jeni su dostupni. Šest stotina dolara dovoljno je falsifikovanih američkih novčanica u vrednosti od dve i po hiljade dolara, koje mogu da prođu uobičajene testove za lažni novac kao što su olovke i testovi sa ultravioletnim svetlom.

3. Falsifikovani papiri
Pasoši, vozačke dozvole, uverenja o državljanstvu, lažne lične karte, diplome fakulteta, useljenička dokumenta pa čak i diplomatske lične karte dostupne su na ilegalnim tržištima kao što je Onion Identity Services. Jedna američka vozačka dozvola košta oko 200 dolara, dok se pasoši SAD ili Velike Britanije prodaju za nekoliko hiljada dolara.

4. Vatreno oružje, municija i eksploziv
Oružje kao što su pištolji i C4 eksploziv je na Dark Vebu lako pribaviti. Proizvođači šalju svoje proizvode u specijalno oklopljenim paketima da bi izbegli rendgensko snimanje ili šalju komponente naoružanja skrivene u igračkama, muzičkim instrumentim ili elektronskim uređajima.

5. Ubice
Servis provajderi – uključujući firmu nazvanu po monstrumu iz knjige HP Lavkrafta, po imenu C’thulhu – reklamiraju “trajna rešenja za česte probleme”. Za sve “probleme” – počev od privatnih rasprava pa do političkih ubistava – plaćenici prihvataju bitkoine, izvršavaju posao i dostavljaju fotografske dokaze o svojim delima.

6. Ljudski organi
U tamnijim uglovima Dark Veba, živo i ružno crno tržište za žive organe cveta. Za bubrege se može dobiti $200,000, srce $120,000, jetru $150,000, i par očnih jabučica za samo $1,500.

Stvari koje čine da kriminal na Internetu funkcioniše

1. Kriptovalute
Digitalna gotovina, kao što su Bitcoin i Darkcoin, i platni promet preko Liberty Reserve* obezbeđuju pogodan sistem za korisnike koji troše novac na mreži zadržavajući svoje realne identitete skrivenim.

Liberty Reserve je bio centralizovani servis za digitalne valute baziran u Kostariki, koji je sebe reklamirao kao “najstariji, najsigurniji i najpopularniji servis za procesuiranje plaćanja”, i koji opslužuje milione korisnika u svetu. Vlasti SAD su ga zatvorile u maju 2013.

2. Super sigurne usluge veb hostinga
Neki web hostinzi u državama kao što su Rusija ili Ukrajina smatraju dobrodošlim svaki sadržaj, ne pokušavajući da saznaju ko su njihovi krajnji korisnici, i prihvatajući kao dobrodošla sva anonimna plaćanja povodom izrade svih vrsta sadržaja, ne pokušaja da proniknu u prave identitete svojih korisnik. Anonimne isplate vrše se u Bitkoinima, rutinski ignorišući zahteve za saslušanja u sudskim procesima.

3. Poslovanje u oblaku (Cloud Computing)
Hostujući svoje kriminalne aktivnosti zajedno sa renomiranim firmama, hakeri imaju mnogo manje šanse da im neko blokira saobraćaj sigurnosnim sistemima. Nedavna studija sugeriše da 16 odsto svetskih malvera i sajber napada potiču iz distributivnih kanala čija je adresa – Amazonov oblak tj. virtuelna baza podataka za svoje “korisnike”. A sve ovo po sistemu: “najsigurniji ste ako se krijete na spratu iznad policijske stanice”.

4. Kriminalne mreže
Manje vešti kriminalci mogu da kupe sve alate potrebne za identifikaciju ranjivosti sistema, krađu identiteta, kompromitovanje servera, i kradju podataka. Jedan takav haker sa kompletom alata uspeo je da napadne sistem za plaćanje američke kompanije Target, 2013. godine.

5. Hakeri u najam
Organizovana udruženja sajber kriminalaca iznajmljuju svoje hakere. Kineska Hidden Lynx group ima do 100 profesionalnih sajberlopova, od kojih se za neke zna da su prodrli u sisteme poput Google, Adobe, i Lokid Martina.

6. Višejezični call-centri za kriminalne radnje
Zaposleni će obaviti kakav god posao želite, kao što je pružanje radnih i obrazovnih referenci, pokretanje elektronskih transfera ili deblokiranje hakovanih računa. Pozivi koštaju oko 10 dolara.

Kako pristupiti delovima Dark Veb-a

Anonimni brauzeri
Tor – skraćenica za The Onion Router – predstavlja jedan od nekoliko softverskih programa koji obezbeđuju prolaz do Dark Veba. Tor re-rutuje signale na 6.000 servera kako bi se sakrilo poreklo onih koji pristupaju web stranicama, čineći gotovo nemogućim praćenje klikova na ilegalne materijale i čineći posao istražnim organima gotovo nemogućim. Tor koristi tajne stranice sa .onion sufiksima, a ne .com, koji su dostupni samo sa Tor pregledačem.

Tajni pretraživači

Sredinom 2014. godine, jedan haker je stvorio Grams, prvi pretraživač koji distribuira Dark Veb. Grams omogućava prestupnicima u najavi da, pretražuju lekove, pištolje i ukradene bankovne račune preko višestruko sakrivenih sajtova. On uključuje čak i opciju “I’m Feeling Lucky” i targetirane oglase u kojima se dileri takmiče za klikove.

Sakriveni četrumovi

Baš kao u stvarnom svetu, onlajn kriminalci koji žele da dobiju najzabranjeniji materijal žele da dobiju garanciju pre nego što obave transakcije. Mreža četrumova isključivo po pozivu i foruma, sakrivenih iza alfanumeričkih Veb adresa, obezbeđuje pristup većini zločinačkih krugova.

[Ovaj članak je adaptiran na osnovu teksta iz knjige Marka Gudmana “Budući zločini” (Future crimes) koja je objavljena u februaru 2015. Ovaj tekst se prvobitno pojavio u aprilskom broju (April 2015) magazina Popular Science, pod naslovom “Razotkrivanje Dark veba”.]