Zašto se grabimo za inovativne proizvode dok s druge strane mrzimo svaki poremećaj sopstvene rutine?

Deca vole da se igraju s novim igračkama, ali mrze remećenje svoje rutine. Ove osobine opstaju i u našem zrelom dobu: inovacija se lako usvaja kada je inkorporirana u nove gadžete – ali ako od nas traži da se ponašamo na drugačiji način, mi joj se opiremo, piše poznati ekonomista Džon Kej za Fajnenšel Tajms, kao i njegov blog.

Pogledajmo samo situaciju oko univerziteta. Na površinskom nivou, moderne informacione tehnologije su promenile sve. Većina aktivnosti – komunikacija, zakazivanje i prezentacije – sprovode se elektronskim putem. Na dubljem nivou, ništa se nije promenilo. Struktura kurseva, materijali i pedagoške metode opstaju suštinski iste.

Kako ističe Richard Nelson, ekonomista koji se bavi pitanjem inovacija, američka deca su danas mnogo zdravija nego što su to nekada bila ali nisu mnogo bolja u savladavanju čitanja, na primer. Inovacije koje dolaze u vidu pilule ili injekcije se lako usvajaju: inovacije koje bi donelo bolje upravljanje procesima se slabo primaju.

Uvek je bilo tako. Anestetici su razvijeni sredinom 19. veka i uskoro su ih svi hirurzi koristili. Međutim, kada je bečki lekar otkrio da najvažnija stvar koju hirurzi treba da učine kako bi zadržali svoje pacijente u životu, posebno novorođenčad, jeste da operu ruke, profesija se ovoj inovaciji opirala skoro pola veka. Dok su lekari spremni da sa lakoćom eksperimentišu sa novim supstancama, oni su se ujedno i vrlo žilavo borili protiv toga da priznaju kako je neka od njihovih procedura loša.

Autori i urednici koriste računare i softver za pisanje i prikupljanje podataka, a e-čitači su posvuda. Ipak, svaka sugestija da ove inovacije podrazumevaju drugačiju i smanjenu ulogu izdavača i knjižara doživljava žestok otpor, kako od strane ovih preduzeća tako i od strane autora i čitalaca.

Avio-kompanije kupuju najnovije modele aviona, ali avio-prevoznici sa dugom tradicijom na tržištu teško se prilagođavaju tržišnim izazovima koje su pred njih postavili jeftini avioćprevoznici. Njihov odgovor je bio da stvore filijale koje će usvojiti nove poslovne modele. Ipak, Deltina pesma je trajala vrlo kratko, a i slična kompanija British Airways je neslavno završila.

Pošto su čak i bebe sumnjičavije prema novim načinima na koje treba da nešto urade nego li prema novim igračkama, verovatno da za odgovorom na našu dilemu treba tragati u smeru koji će biti povezan s našom evolucijom. Zašto su naši preci bili spremniji da love novi plen, ili koriste nove alate, nego da promene svoje rutine? Možda su inovacije ugrađene u fizički opipljive inovacije jasnije u smislu njihove koristi, od koristi koje dolaze iz inovacije procesa. Teško je tvrditi da smart telefon nije poboljšanje i napredak u odnosu na instrument sa velikim obrtnim brojčanikom, trajno fiksiranim za sto.

Neki gadžeti koji izgledaju kao poboljšanja u stvari to i nisu: trodimenzionalne kamere ispunjavaju potrebe koje mi, čini se i nemamo, a za nadzvučne putničke avione se ispostavilo da su promašaj. Ove slepe ulice u inovaciji proizvoda su dovoljno retke da bi bile uočljive u istoriji poslovanja i tehnoloških inovacija.

Niskobudžetne avio kompanije, međutim, nisu superiorne u odnosu na one koje putnicima nude punu uslugu, već su one pre svega bolje shvatile potrebe modernog putnika. Uspostavljanje nove rutine zahteva vreme i praksu, a mnoge nove rutine ne predstavljaju poboljšanja; pogledajte uostalom većinu novih pristupa poslovanju.

Dok su izvršni direktori konsultanti pri promeni menadžmenta uznemireni zbog otpora na koji nailaze kada predlažu neki proces transformacije, problem nisu samo letargija podređenih i obim njihovog ličnog ulaganja u već utvrđene procese. Tu su vrlo često i veoma dobro utemeljene sumnje da li “zagovornici promena” zapravo znaju šta rade. Politički lideri, koji traže mandat tvrdeći da je sve što su njihovi prethodnici radili pogrešno, su vrlo često zagovornici beskorisnih procesa reorganizacije.

Dakle u pravu smo kada na takve novine gledamo sa sumnjom. A ponašanje naše dece sugeriše da je ovaj dobro utemeljeni skepticizam prema onima koji bi da ispočetka reorganizuju naše rutine čvrsto uvrežen u ljudskom odgovoru na inovacije.