Kako bismo što bolje shvatili razlike, odnosno da proniknemo u to kakva je ekonomija o kojoj govorimo, u nastavku teksta okačeno je malo vizuelno poređenje koje uzima u obzir faktore tržišne ekonomije. Poslovno okruženje u kojem radimo, zapravo, produkuje sve vrste roba i stvari, zapošljavajući nas i stvarajući radna mesta i, konačno, imajući vidljiv “fizički saldo”. Tu je, potom, finansijska ekonomija čiji je veći deo pristupačan samo unutar finansijske industrije, kojoj mi kao pojedinci možemo da pristupimo jedino preko berze, gde se njihova imovina pušta na tržišta.

Promet unutar finansijske ekonomije i novčana masa koja tamo dominira može se uporediti s novčanikom prosečnog stanovnika u odnosu na prihode velikih korporacija. Gro novčane mase nalazi se “napolju”, odnosno u finansijskoj ekonomiji. Zato novac i cirkuliše toliko sporo i u ekonomiji ne može biti iskorišćen – dok, za razliku od toga, u realnoj ekonomiji novac cirkuliše daleko brže.

Novac koji je unutar finansijske ekonomije ne svrstava se u BDP, što znači da se samo jedan mali procenat naše ponude novca koristi za finansiranje realne ekonomije. Evo grafikona finansijske ekonomije u kojem se mogu uočiti kretanja novca tj. novčane mase u periodu od 1974. do 2007.:

Uočljivo je da je novac stvoren od strane finansijske ekonomije i realne ekonomije praktično neuporediv. Segment grafikona obojen crvenom predstavlja novac od špekulacija finansijskim derivatima, trgovine devizama i ostalim špekulativnim operacijama, a kada bi se taj novac pustio u opticaj nastupila bi hiperinflacija. Nema, ipak, potrebe niti razloga za strahovanja da će se takva situacija i dogoditi jer ne postoje gotovo nikakvi izgledi da se takvo šta ostvari – jer, banke stvaraju novac izdavanjem kredita (pravljenjem duga), a svega tri odsto novčane mase zaista postoji.

Ono što, međutim, treba da nas zabrine jeste to što finansijska ekonomija diriguje svim našim resursima, imajući ogroman uticaj na realnu ekonomiju. Investitori, za svoj novac, žele više novca na finansijskom tržištu, pa zato koriste lična sredstva, banke i slično. Na taj novac se veže određena kamata koja se i dalje nalazi u finansijskoj ekonomiji. Ona se ispumpava iz finansijske ekonomije i ne pušta nazad u realnu ekonomiju, što dovodi do spore cirkulacije novčane mase u realnoj ekonomiji.

U novčanom sistemu gde se novac kreira kreditima, usled usporavanja brzine novca u opticaju, nedostatak novca je rezultat odnosno posledica. Ovo prouzrokuje krizu hiperprodukcije ili nedovoljne potrošnje. Objašnjenje za to je vrlo jednostavno: kompanije proizvode sve više i više jer finansijski izveštaj mora da na kraju bude u plusu (očekujući profit), u međuvremenu nedostatak novca prouzrokuje pad potrošnje, a pošto je trenutno društvo bazirano na potrošnji odjednom se javlja hiperprodukcija.

Ipak, kada je već tema novac koji nastaje dugom, pa tržišnu ekonomiju nastojimo da izbalansiramo inflacijom, treba spomenuti kakav je to uopšte novac koji se danas koristi. Nekada je postojao zlatni standard pa je ukinut, a novcu je tad, odjednom, trebalo pokriće koje bi garantovalo da za određeni iznos novčanih jedinica u svakom trenutku možete dobiti protivrednost nekog materijalnog dobra. Danas novac zovemo FIAT novcem: Nekonvertibilni novac kojeg je vlada proglasila legalnim. Fiat novac nema nikakvo materijalno pokriće.

Sve novčanice američkih Federalnih Rezervi kao i većina valuta u ostatku sveta su “novac” samo zato što ih je vlada proglasila zakonskim sredstvom plaćanja, a ne zbog toga što su pokrivene rezervama u zlatu ili nekim drugim materijalnim vrednostima.

Ono što nazivamo “Fiat novcem” po definiciji nema nikakvu vrednost niti je pokriven bilo čim drugim osim poverenjem u ekonomiju onih koji ga kao takvog prihvataju. Ekonomija je, inače, pokrivena vladinom uredbom/naredbom o njenoj vrednosti.

Iz svega ovoga proizlazi zaključak da je finansijska ekonomija utemeljena na poverenju. Pa ipak, ko je nas pitao da li se slažemo da neko ko špekulacijama zarađuje i hrani sistem ogromnim količinama novca dovodi u pitanje ono što će se dešavati izvan okvira i berzanskog trgovanja u našem realnom svetu?