Svi oni koji spadaju u ljubitelje “večitog leta”, i koji “mrze hladnoću”, imaju razloga za ogromno zadovoljstvo: zime, uskoro, možda više i neće biti. Zime su sve toplije,  pa je i ova poslednja bila gotovo neosetna. Ipak, radi se o potpuno neprirodnoj anomaliji koja je izazvana delovanjem ljudske vrste. Stoga, “uživanje” u nestanku zime nije ni prirodno a ni zdravo. Nestanak ovog godišnjeg doba, usled još uvek nezaustavljivog rasta temperatura, samo je jedna od manifestacija globalnog otopljavanja, procesa koji, ako ništa ne preduzmemo, može ugroziti život na Zemlji. Ovo je razlog što se  čak 200 država obavezalo na doprinos usporavanju klimatskih promena. Naime, i Svetska meteorološka organizacija ovih je dana potvrdila da je 2014. bila najtoplija godina ikada, otkad merenja uopšte postoje, a 14 od 15 najtoplijih godina dogodile su se u ovome veku.

Predstavnici 200 država su u Ženevi usaglasili nacrt sporazuma o borbi protiv klimatskih promena, koji bi trebalo da bude ispregovaran i potpisan na velikoj UN konferenciji o klimatskim promenama u Parizu od 30. novembra do 11. decembra ove godine. Novi sporazum će sve države sveta obavezati na usporavanje klimatskih promena od 2020. godine kako globalna temperatura ne bi rasla za više od dva stepena u odnosu na onu u predindustrijskom dobu.

Naučnici su, međutim, skeptični, jer smatraju da je svet na putu da temperaturu podigne i više nego dvostruko. Svetska meteorološka organizacija ovih je dana potvrdila da je 2014. bila najtoplija godina ikada, otkad merenja uopšte postoje, a 14 od 15 najtoplijih godina dogodile su se u ovome veku. Sve što se dosad preduzimalo, odnosno šta se preduzima, nije dovoljno – procenjuje se da će temperatura do 2100. godine porasti za najmanje 3,7 do čak 4,8 stepeni Celzijusa u odnosu na prosečnu temperaturu u kojoj su naši preci uživali pre industrijalizacije, između 1850-1900. godine. Dosad smo, kažu naučnici, temperaturu već podigli za 0,85 stepeni u odnosu na to vreme. Spasa nam neće biti, osim ako do 2030. godine emisije štetnih gasova ne smanjimo za najmanje 40 odsto. Osim što će se time smanjiti zagađenje vazduha i poboljšati zdravlje ljudi, smanjiće se i troškovi za energiju, a otvoriće se i nova radna mesta u osmišljavanju čistije tehnologije, transporta i ekološkoj gradnji.

Štednja na trošenju energije znači manje zagađenja, ali i čuvanje resursa. Predviđa se, naime, da će svet, s ovim tempom potrošnje energije odnosno resursa, bez nafte ostati oko 2050. godine a bez gasa petnaestak godina kasnije, dok bi nam ugalj, najveći zagađivač, mogao trajati do 2155., bude li dotad trajalo i čovečanstvo uopšte.

 Veliki rezovi

Evropa u novim ciljevima, smatraju u Evropskoj Komisiji, treba da uoči svoju veliku priliku, pre svega u stvaranju veće konkurentnosti, dok se sve nade polažu u obnovljive izvore energije, iz kojih je plan do 2030. godine proizvodnja barem 27 odsto ukupno proizvedene energije.

Najveća je bojazan, međutim, da svetske privredne sile – SAD i Kina, nisu spremne na velike rezove, bez kojih svet u globalu ne može očekivati promene nabolje. Ipak, pomaka u odnosu na dosadašnje klimatske konferencije ima, budući da je SAD nedavno obznanila svoje nove mere, prema kojima bi do 2025. godine njihove emisije štetnih gasova trebalo da budu smanjene za 28 odsto u odnosu na 2005. godinu, dok je ozbiljne promene na svom terenu obećala i Kina, dosad prilično nezainteresovana za uvođenje restrikcija svojoj industriji. Ove dve države proizvode polovinu emisija štetnih gasova u svetu, budući da SAD iz uglja proizvode i polovinu svoje električne energije, a Kina čak tri četvrtine. Bez njihove ozbiljnije saradnje, drugim rečima, pomaka nabolje neće biti.

Samo frižideri širom SAD, jedna od zastrašujućih činjenica, godišnje iziskuju onoliko energije koliko proizvede 25 velikih termoelektrana. Potrošnja energije u SAD-u udvostruči se svakih 20 godina, dok se očekuje da će do 2030. godine svetska potrošnja generalno biti povećana za više od 50 posto. Neštedljivi kućni aparati, stolarija koja “ne dihtuje” i ostale energetske neefikasnosti, samo u SAD, stvore dodatni i suvišan trošak od 300 milijardi dolara godišnje – koliko iznosi i čitav tamošnji vojni budžet.

Posle vas, gospodo

Da bi se postigao cilj smanjenja štetnih gasova za 40 odsto, samo će oni koji trguju emisijama u Evropi – više od 11.000 elektrana i industrijskih postrojenja – svoje emisije morati da smanje za čak 43 odsto u odnosu na 2005. godinu, a ostali za 30 posto. “Ostali” znači i mi, koliko god nam bilo teško bilo da menjamo navike.

Sad kad je u Ženevi na 86 stranica teksta usaglašen nacrt za dalje pregovore, koji sadrži gledišta i brige koje more države sveta, ispred njih je do pariske konferencije još puno posla. Ključni period biće od marta do juna, u kojem će svaka od država morati da obznani na koji će način, kod kuće, smanjiti emisije štetnih gasova.

On, međutim, nije prošao bez prigovora sa strane. Jedan od njih kaže da je nacrt za dalje pregovore previše uopšten i preobiman, a u nekim svojim delovima i kontradiktoran. Zalaže se, naime, za smanjenje štetnih gasova do 2030, dok se u drugim delovima isti taj cilj zagovara “u što skorijem roku”. Kritičari ženevskog susreta smatraju i da su zacrtani ciljevi poput “smanjenja siromaštva u svim njegovim oblicima svuda u svetu” prekrasni, ali i u potpunom neskladu sa svetskim ekonomijama, koje ruše sve pred sobom.

“Na kraju, postavlja se pitanje hoće li se najveće svetske ekonomije – kineska, indijska i američka, ponovno ponašati po principu ‘posle vas, gospodo’, kao što su se ponašale na klimatskom samitu u Kopenhagenu 2009. godine”, pišu svetski mediji, ovaj put ipak nešto optimističniji. Prvi put dosad upravo te ekonomije priznaju svoju veliku odgovornost i udeo u klimatskim promenama. Još preostaje “samo” da se prihvate posla.

 Mali milion načina štednje

Milion je malih načina kojima možemo doprineti smanjenju potrošnje energije – počev od toga da kućne uređaje (TV, kompjuter, plejer itd.) isključujemo iz struje kad nisu u funkciji, preko toga da gasimo suvišna svetla, zatvaramo vodu dok peremo posuđe ili zube, do toga da kupujemo što više lokalno proizvedene hrane, kako bi i troškovi transporta bili manji.

Tihi okean odgovoran za usporavanje globalnog zagrevanja

Hladniji Tihi okean nakratko je usporio globalno zagrevanje u protekloj deceniji, pokazalo je skorašnje američko istraživanje.

Usporeni rast globalnih temperatura, nakon ubrzavanja zabeleženog 1980-ih i 1990-ih, zbunjivao je naučnike zbog toga što je emisija štetnih gasova iz fabrika, termoelektrana i prevoznih srestava dostizala rekordne nivoe.

Razumevanje razloga usporavanja rasta temperatura ključno je za predviđanje daljeg toka zagrevanja i za dogovor o smanjenju emisije štetnih gasova. Globalno zagrevanje naučnici povezuju s rastućim opasnostima od toplotnih talasa, poplava i rastućih nivo mora.

Zbog ovakvih tendencija, možda čak i nepovratnih, gotovo 200 država trebalo bi u decembru u Parizu da pod okriljem UN postignu dogovor o usporavanju klimatskih promena.

Analizirajući temperature u Tihom i Atlantskom okeanu unazad do 1850. godine, naučnici kažu kako se usporavanje globalnog zagrevanja može objasniti hladnijom fazom Tihog okeana koja traje proteklih godina. Kombinacija temperaturnih trendova u dva okeana proizvela je lažnu stanku u zagrevanju u protekloj deceniji, napisali su naučnici u radu objavljenom u časopisu Science.

“Čini se da je glavni pokretač Tihi okean“, kaže jedan od autora istraživanja Michael Mann sa univerziteta Pennsilvania State. “Atlantski okean trenutno je manji igrač.”

Prema istraživanju, malo je verovatno da će pauza u globalnom zagrevanju duže trajati. “S obzirom na varijacije u istoriji verovatno je da će se taj trend preokrenuti”, navodi se u istraživanju.

Iako se trend zagrevanja usporio, prošla godina bila je najtoplija otkad se beleže temperature u 19. veku, prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji.