Srećna Nova godina… na drugim planetama

Kada je Nova godina nebeskim objektima rasutim širom Univerzuma? Koju bi Novu godinu slavio mnogovoljeni superheroj kao što je Srebrni letač, pita se Bi-bi-sijeva novinarka Meri Mekgi.

Zemljina godina traje 365 dana, ali ako posetite druge planete godina može trajati hiljade naših, zemaljskih godina – ili samo nekoliko sati.

Svi znamo koliko je teško držati se novogodišnjih obećanja. Godina traje 365 dana, a to je užasno mnogo vremena bez čokolade ili prepirke s našim bližnjima.

Vanzemaljci, ako i postoje, mogu imati sasvim različite stavove prema tradicionalnim novogodišnjim odlukama. To je zato što neke planete imaju mnogo kraće godine od Zemljine, dok druge imaju daleko duže. Pa, u zavisnosti gde žive dotični “zeleni”, oni svoja obećanja mogu ispuniti veoma lako – ili bi im to bilo nemoguće teško.

Otkud tako drastična razlika u dužinama godine? Masa jedne zvezde igra u ovome izvestan uticaj, jer masivnije zvezde “zanjišu” svoje planete daleko brže od onih koje imaju manju masu, mada orbitalna udaljenost igra glavnu ulogu. “Dužinu godine jedne planete u osnovi diktira njena udaljenost od zvezde oko koje se okreće”, kaže Dejvid Kiping iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku u Kembridžu, Masačusets, SAD.

U našem solarnom sistemu, planeta najbliža Suncu je Merkur, sa godinom koja traje samo 88 zemaljskih dana. Ovo je verovatno i dalje predugačko da bismo izdržali sa ispunjenjem naših novogodišnjih odluka; ipak, najzanimljivije je da je Merkurova godina dvostruko kraća nego njegov dan: Zahvaljujući ležernosti rotacije oko svoje ose, dan tamo traje čak 176 zemaljskih dana – dakle, duže nego dve merkurijanske godine… kada biste živeli na ovoj planeti.

Na drugom kraju spektra je Neptun, najudaljenija planeta našeg solarnog sistema (sada, kada je Pluton degradiran na status patuljaste planete). Neptun leži oko 30 puta udaljeniji od Sunca nego što je naša Zemlja, i jedna tamošnja godina traje 165 zemaljskih.

Dakle, kada je sledeća Nova godina na tim planetama? Drugim rečima, kada nastupa taj momenat u Neptunovoj orbiti koji treba da označiti kao ponoć 31. decembra?

Na Zemlji, naš izbor da baš prvi januar bude prvi dan u godini je, zapravo, prilično proizvoljan, iako postoji način da se ona bolje ‘uveže’ sa orbitom naše planete. To je zato što orbite planeta nisu savršeno kružne već su blago izdužene tj. elipsoidne. Ovo znači da u orbiti svake planete postoji tačka kada je ova najbliža Suncu. Mogli bismo da ovu tačku nazovemo Perihel, što je najbolji ‘marker’ za Novu godinu.

To znači da bi Neptunci (ako ih ima ili ako ih je ikad i bilo) svoju sledeću novogodišnju zabavu organizovali 2042. godine. Merkurijanci bi morali da sačekaju do 22. januara 2015. Mi, Zemljani, trebalo bi samo da se čvrsto držimo sve do 4. januara: naš datum se iz godine u godinu menja.

Ali samo zato što je Neptun planeta sa najdužom godinom u našem solarnom sistemu, to ne znači i da je galaktički rekorder, pa čak u mašti ne možemo ni zamisliti kakvi su mu rivali u Mlečnom putu. Šampionska titula je, međutim, stvar za ozbiljnu diskusiju. “Pitanje najduže godine brzo ulazi u rasprave o tome šta je nebesko telo koje se smatra planetom”, kaže Adam Kraus sa Univerziteta u Teksasu.

Potvrđeno je skoro 2000 egzoplaneta (tj. onih koje poseduju uzlove za razvoj života), sa pronađenih još 3000 kandidata . Međutim, “još uvek ne postoji formalna definicija ekstrasolarne planete”, kaže Mari – Iv Nod (Marie-Eve Naud) s Univerziteta u Montrealu.

I pored svega, ovaj naš izbor ipak možemo malo suziti. Prvo, odbacujemo svetove koji su 13 puta teži od mase Jupitera, jer tako se tako masivni i teški objekti obično smatraju pseudo-zvezdama, koje naučnici nazivaju braon patuljcima. Potom, nauka insistira da sve naše planete orbitiraju oko zvezda koje su “bona fide” odnosno prave, ili da su barem mrtvi ostaci zvezda, a ne braon patuljci.

U tom slučaju, kruna trenutno pripada planeti GU Piscium b, kaže Mari-Iv Nod. Sa skoro 70 puta širom orbitom od Neptunove, Novogodišnja noć na GU Piscium b stiže svake 163,000 zemaljske godine, kaže ova kanadska naučnica, koji od početka 2014. predvodi tim za otkrivanje planeta pogodnih za razvijanje života.

Nasuprot tome, Novogodišnjih obećanja i odluka bismo se veomalako držali na planeti kao što je PSR 1719-14b. Uz malo volje, mogli bismo kipteti od svih vrlina i to čitave godine, a verovatno i duže. To je zato što je ova planeta 250 puta bliža svojoj zvezdi domaćinu nego što je Zemlja udaljena od Sunca. PSR se obrće oko uskovitlanog “zvezdanog leša” kojeg nazivamo pulsar – posledica toga je da PSR 1719-14b obiđe oko svoje zvezde za dva Zemljina sata, što ga čini svetom s najkraćom godinom.

Ovo nisu samo trivijalna fakta. “Godina svake planete predstavlja jedan od najvažnijih parametara kojeg merimo prilikom naše potrage za planetama koje bi čovek mogao nastaniti”, kaže Kiping. “Ovo nam govori koliko je planeta udaljena od svoje matične zvezde, a otkriva i koliko je egzoplaneta topla – tako nam podatak o godišnjoj reoluciji planete oko svoje zvezde. Za Merkur možemo reći da je isuviše vruć da bi na njemu postojao život, a Jupiter isuviše hladan da bi čovek na njemu opstao. tako je podatak o trajanju ”

U teoriji, planeta bi mogla imati orbitu čak i dalje od nego GU Piscium B, čak i u našem solarnom sistemu, kaže Kiping. To je zato što je jedina stvar koja ograničava orbitu planete neka druga zvezda, čija je gravitacija može odvući od matične orbite.

Zvezde se takođe kreću, ali je trenutno najbliža zvezda Suncu Proksima Kentauri, udaljena oko četiri svetlosne godine. Sve što je bliže od oko polavine te udaljenosti – tj. oko dve svetlosne godine ili 4000 Neptunovih orbita – moglo bi da obiđe oko Sunce a da ne bude privučeno komšijskom zvezdom, kaže Kiping. Sunčev sistem je, zapravo, sa svih strana okružen ledenim telima koja se protežu upravo na ovoj udaljenosti, i koje orbitiraju oko našeg Sunca iako nisu planete.

Planete bi teoretski mogle da postoje čak i unutar Merkurove orbite, ali ne isuviše blizu. Stene počinju da isparavaju na oko 1200 stepeni Celzijusa, pa bi Merkur počeo da isparava kada bi bio četiri puta bliži Suncu, kaže Skot Kenion sa Harvard-Smitsonijan Centra za astrofiziku.

Na čak još kraćim orbitama, Sunčev ‘gravitacioni malj’ uništitio bi svaku planetu. “Postojala bi samo tog trenutka pre nego što se u svojoj orbiti raspadne”, kaže Kiping. Ova distanca se zove Rošov limit (ili Rošov radijus), a za stenovitu planetu poput Merkura ovaj radijus iznosi oko 1% Merkurove orbitalne udaljenosti od Sunca.

“Mislimo da smo uočili neke egzo-planete koji su upravo na ivici trpljenja takvih posledica zvezdane gravitacije”, kaže Kiping. Na primer, Kepler 78b obiđe oko svoje matične zvezde za oko 8,5 sati, nalazeći se u orbiti oko svoje zvezde na distanci od oko 1% Zemljine orbitalne udaljenosti od Sunca. Ovo bi mogla biti egzoplaneta sa najkraćom godinom, kaže Vilijam Borucki, šef razvoja ‘Keplera’, NASA-ine sonde za lov na egzoplanete.

BBC

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s