Sezonsko pomeranje kazaljki – veća šteta nego korist?

Sezonska promena vremena (Daylight Saving Time, DST) je najveća prevara ikada i nastavlja da se ovaploćuje u američkom narodu, piše Aleksander Abad-Santos. I ovog vikenda, piše Santos za The Atlantic, “ovaj surovi monstrum ponovo će promoliti svoju ružnu glavu”.

000

U nedelju ujutru , Amerikanci su širom zemlje morali da podese časovnike vraćajući ih sat unatrag; već ove sedmice Sunce počinje da “kaska”, zalazeći u 4:30 popodne.

Tehnički govoreći, ova praksa remećenja prirodnog ciklusa spavanja događa se redovno usled pomeranja naših časovnika – u jesen ih vraćamo unazad na Standardno vreme nakon našeg “flertovanja s letom” nastalim usled DST-a. Ovo uznemirujuće pomeranje satova unazad, kada, navodno, “dobijamo” sat vremena jeste kraj vremenskog uzusa kojeg moramo da platimo onda kada u martu naše satove pomeramo unapred, radi “maksimizacije dnevne svetlosti” – a ova fraza verovatno bolje odgovara organizmima koji se oslanjaju na fotosintezu tokom prolećnih i letnjih sati.

Zašto se uopšte “maksimizira dnevna svetlost” kao da smo biljke – ovo je, zapravo, arhaična praksa na koju je krajem 18. veka prvo pomislio Bendžamin Frenklin (barem se njemu pripisuje ova ideja). Kao što bi vam neki nastavnik u osnovnoj školi možda objasnio, ovo je “praksa koja se prilagođava poljoprivrednim radnicima i seljacima” (što je, uzgred, sasvim pogrešno, ali na to ćemo stići za koji teenutak)… dakle, ideja je bila: prilagoditi naše satove ritmu sunčeve svetlosti u prirodi, shodno godišnjim dobima ili – smanjiti potrošnju električne energije.

Mnogo toga u ovoj postavci je potpuno besmisleno. Zapravo, nema koristi niti razloga zašto bismo morali da podnosimo ovaj vikend, kada pravimo “vremenski pomak”, a nema razloga ni igrati se idejom “gubitka i sticanja sati”. Evo i zašto:

Uštede energije su minimalne

00

Veliki pritisak za globalno upražnjavanje ‘DST vremenske šeme’ oduvek bila ideja da ovaj pomak vremena “može sačuvati novac i doprineti očuvanju energije”. Energetska kriza iz 1970. samo je pomogla dalje razmatranje ove ideje. Ipak, sve ovo je mit jer – uštede su premale. Pre svega, da li ste primetili bilo kakve promene u vašim računima za električnu energiju između 2006. i 2008. godine? Podsećati na te račune za struju je možda prezahtevno, ali razlog je to što smo mi, zapravo, produžili DST za mesec dana, i to 2007. godine: “ideja” je bila da će dodatni mesec dana DST-a i “maksimiziranja dnevne svetlosti” doneti dodatne uštede.

Ovo je bila greška. Kalifornija je izuzetno veliki potrošač energije i zato je na institucionalnom nivou proučavala uticaj tog “produžavanja dana”, otkrivajući ga kao željenu praksu. “Formalno, uštede nastale upražnjavanjem DST režima procenjene su na 0,18 %”, objavila je kalifornijska Komisija za energetiku.

Tu je još jedna studija iz Indijane, države koja je 2006. primenila puni DST. Tim sa Univerziteta Jejl studirao je šta se desilo na kon DST-a, otkrivši da je prosečan građanin ove američke države novčano pogođen upravo zbog DST-a. National Geographic je izvestio:

U svojoj istraživačkoj studiji iz 2008, tim Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja utvrdio je da je potražnja svetlosne energije pala, ali da je taj jedan “topliji sat” dodatne dnevne svetlosti svako veče uzrokovao intenzivnije korišćenje klima-uređaja, čime se poništavaju dobiti od smanjenog osvetljenja, a zatim još nešto: građani Indijane imali su veće račune za struju nego pre DSTa, pokazala je ova studija.

Istraživanje je takođe pokazalo da DST dovodi do zdravstvenih promena – do remećenja ritma spavanja a takođe je povezan sa infarktom miokarda (srčanim napadima), automobilskim nesrećama i kvarovima medicinske opreme.

 

DST je loš za vaše zdravlje

????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

Takozvani sezonski afektivni poremećaj (seasonal affective disorder, SAD) događa se usled deprimiranosti zbog pomeranja kazaljki na satu. Sunčeva svetlost u tome igra veliku ulogu, a pomislilo bi se da je DST nešto zbog čega se “radujemo”. Opet pogrešno. Da bismo dobili više dnevne svetlosti tokom dana, DST menja sat ranojutarnjeg sunca na izlasku. Upravo je to trenutak dana koji je važan za čovekovo fukkcionisanje. A takođe je veoma važan za naš zdrav ritam sna.

“Pomeranje vremena je anti-fiziološki čin, a poremećaj traje najmanje nekoliko dana”, rekao je dr Nikolas Rumo, direktor Centra za medicinu sna u Nort Vestčester bolnici, dodao da je “ranija pojava dnevne svetlosti generalno može biti od koristi”.

Smene su loše po vašu produktivnost

05

“Američka posebnost” je fraza koju smo doskora često slušali, i to obično kao prefiks za termine kao što su “nestajanje” ili ” gubljenje vere u…”. Ako želimo da nastavimo ovim putem, nastavlja Santos, onda možemo imati DST i smenu vremenskih obrazaca na svakih nekoliko meseci. Čudnovato pomeranje vremena poigrava se s našim snom, telom i poslom koji obavljamo.

“Nailazili smo na podatke o povećanju udesa u saobraćaju i na radnom mestu u ponedeljak koji je sledio odmah nakon promene vremena, a čak i tokom prve sedmice nakon pomeranja satova na Prolećno vreme” rekao je dr Džejms Vajat iz Medicinskog centra univerziteta Raš za TV ABC NeWs 2012. National Geographic razgovarao je s profesorom hronobiologije Tilom Roenebergom (Till Roenneberg), koji je objasnio u čemu je stvar:

Svetlo na naše telo ne deluje istu ujutru i uveče. Više svetlosti ujutru će unaprediti naš fiziološki časovnik, što je dobro. Ali, više svetla u večernjim satima dodatno veštački odlaže “gašenje”organizma pred kraj dana.

DST je finansijski neodgovaran potez

07

Razmislite o tome šta možete da uradite sa 147 miliona dolara. Toliko košta – kako je 2007. procenila Asocijacija avio prevoznika – pomeranje kazaljki u avio industriji, jer se američke vremenske zone uvek pobrkaju s rasporedima širom sveta (uzgred, mnoge zemlje ne veruju u DST).

DST ne pomaže nijednom farmeru

Oh da, skoro da smo zaboravili na poljoprivrednike. Sećam se kada mi je u drugom razredu učiteljica rekla: “Pomeramo kazaljke zbog zemljoradnika”. Nisam kao dete poznavao nijednog poljoprivrednika ali se sećam da sam se osećao nekako “plemenito i korisno”- kao da smo farmerima učinili veliku uslugu. Nisam znao da me je učiteljica slagala.

“Ovo je potpuno suprotno istini” rekao je profesor sa Univerziteta Tafts Majkl Dauning za National Geographic. “Poljoprivrednici su jedini organizovani lobi protiv letnjeg računanja vremena.” Razlog  objašnjava Dauning, jeste to što zbog DST-a ostaje manje sunčeve svetlosti za useve.

DST najviše utiče na proizvođače mleka, jer su organi krave i uzimanje mleka direktno podložni vremenskim promenama.

U stvari, promenu vremena niko i ne voli…

“Bože, baš obožavam da ustajem sat ranije” – ovo još niko nije rekao. “Pa ni ja. Jedva čekam da dođe jesen i da se moj fiziološki časovnik opet poremeti”, šaljivo će prof.Dauning.

2011 Rasmusenova anketa je utvrdila da 47 odsto Amerikanaca kaže kako DST nije vredan truda.

Dakle, kako da popravimo sve ovo? Postoji čak i ideja da treba da se ustanove samo dve vremenske zone. Ali budimo ovde načisto: pravo zlo je sama promena. Niko, zapravo, ne misli da li je četiri ujutro baš četiri ujutro. Telo (i njegov potencijalni infarkt miokarda) i te kako oseća kada 4 ujutro postaje – odjednom – pet ujutro – a biće ponovo četiri sata, i to za samo nekoliko meseci. Vreme je da se ova besmislica zaustavi.

 

Ovaj članak se prvobitno pojavio u magazinu The Wire

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s