Dobro poslovanje zavisi i od – dobre ishrane

01

Ono što jedemo utiče na našu produktivnost, i po tome je biznis kao sport: od hrane koju unosimo zavise i naše poslovne performanse, piše Ron Fridmen za Harvardski poslovni pregled (Harvard Business Review).

A sad porazmislite: koji je bio vaš najproduktivniji radni dan u protekloj sedmici? Zapitajte se: šta ste tog popodneva imali za ručak?

Kada razmišljamo o faktorima koji doprinose poslovnim performansama, retko ko pridaje pažnju hrani. Za sve nas koji se borimo da izađemo na kraj sa e-mailovima, sastancima i rokovima, hrana je, jednostavno, gorivo.

Ali, kako se ispostavilo, ova analogija je pogrešna. Hrana koju jedemo utiče na nas više nego što shvatamo. Sa “gorivom” možete pouzdano očekivati iste performanse vašeg automobila, bez obzira koji ste brend bezolovnog benzina natočili u rezervoar. Hrana je drukčija vrsta “goriva”. Zamislimo svet u kojem punjenje na pumpama Mobil-a značilo izbeći sav saobraćaj, a korišćenje BP-a značilo voziti ne brže od 20 kilometara na sat. Da li bismo onda bilo toliko komotni i “predusretljivi” prema baš svakoj pumpi i vrsti goriva koja se na njima toči? Nije, dakle, svejedno šta unosite u svoju mašineriju tj. organizam.

Hrana ima direktan uticaj na naše kognitivne performanse, zbog čega loše odluke donesene u vreme ručka mogu narušiti ostatak radnog dana.

02Evo kratkog rezimea zbog čega se to dešava. Naše telo pretvara sve što pojedemo u glukozu – ona obezbeđuje energiju za naše mozgove koji treba da ostanu u budnom stanju. Kada nam ponestane glukoze, ulazimo u fazu kada nam nam je teško da se ustredsredimo, a fokus naše pažnje postaje neusmeren. To objašnjava zašto je teško koncentrisati se na prazan stomak.

Dosad je to bilo “tako očigledno”. A sada ide onaj deo kojeg retko uzimamo u obzir: Nisu sve namirnice koje naše telo obrađuje jednako vredne. Neke namirnice, kao što su testenina, hleb, pahuljice i gazirani napici brzo oslobađaju svoju glukozu, što dovodi do naleta energije nakon kojeg sledi brzi energetski pad. Druga jela, poput onih s visokim procentom masnoće (hamburgeri ili sendviči sa slaninom, salatom i paradajzom – BLT) obezbeđuju održiviju vrstu energije premda od našeg probavnog sistema zahtevaju veći napor pri varenju, što umanjuje nivo kiseonika u mozgu, i što nas dovodi da budemo ‘grogi’.

Većina nas je puno ovih pravila već intuitivno spoznalo, premda nismo baš uvek pravili pametne odluke u vezi naše ishrane. To je delom i zato što smo, u trenutku kada odlučujemo šta pojesti, u našoj najnižoj tački kako energije tako i samokontrole. A pomfrit i štapići mocarele mnogo su ukusniji onda kada ste mentalno iscrpljeni.

Nezdrave opcije za ručak takođe imaju tendenciju da budu jeftinije i brže od zdrave alternative, čineći ih još privlačnijim kada smo usred pretrpanog radnog dana. Osećate se efikasnim… Što je tačka gde nas odluka o ručku odvodi na stranputicu: hajde da uštedimo 10 minuta sada, a platimo za to našim slabijim radnim performansama tokom ostatka dana.

Dakle, šta je ono što treba da uradimo? Jedna stvar koju svakako ne bi trebalo da učinite jeste da se zavaravate idejom kako će vas “bolja obaveštenost” motivisati da nešto promenite. Većina nas svesno zanemaruje da to što neretko pojedemo prerađenu mešavinu pilećih kostiju i “nečega” iz tela ubijenih životinje nije nimalo dobra životna odluka. Ali, ova činjenica ne znači da će nam zbog nje pohovani pileći medaljoni biti manje slasni.

04Ne, nije svest o problemu ono što nam treba kako bismo promenili navike u ishrani – to je akcioni plan koji nam pomaže da zdrava ishrana bude lakše ostvarivija. Evo nekih istraživanja o strategijama koje vredi isprobati.

Prva stvar je da svoje odluke o predstojećem obroku napravite mnogo pre nego što ogladnite. Ako idete na ručak, već ujutro izaberite gde ćete jesti, a ne pola sata pred pauzu za ručak. Ako hranu naručujete, odlučite šta ćete jesti odmah nakon jutarnjeg obroka. Studije pokazuju da mnogo bolje odolevamo slanišima, kalorijama i masnoj hrani onda kada unapred isplaniramo strategiju i imamo buduću perspektivu ciljeva, nego kada to radimo ad hoc, impulsivno i namah.

Još jedan savet: umesto da nivo šećera podignete samo u vreme ručka, bolje performanse imaćete ako unos hrane rasporedite tokom čitavog dana. Usponi i padovi nivoa šećera u krvi su podjednako loši kako za produktivnost tako i po vaš mozak. Manji a češći obroci postojanije održavaju nivo glukoze nego što je to u stanju podnevni ručak.

Na kraju, zdrave grickalice sačinjene od štapića povrća i voća, ili koštunjavo voće, više prijaju vašoj “mašini” nego nezdrave kupovne grickalice. Postavite posudu badema i odabrane proteinske štanglice kod računara, u vaše vidno polje. Koristite uslugu automatske pretplate, kao što je ima npr. Amazon.com, kako biste obnovili zalihe (za nas koji u Srbiji još uvek nemamo takvu uslugu, dovoljno je napraviti ne prevelike zalihe u frižideru i na polici). Donesite kesu voća u kancelariju u ponedeljak, tako da je imate na raspolaganju tokom cele nedelje.

Da li je čuvanje prehrambenih proizvoda u kancelariji možda ipak malo preambiciozno? Za mnoge od nas, iskreni odgovor je – da. Ipak, postoji razlog da verujemo kako je ovaj mali napor više nego opravdan.

05

Istraživanja pokazuju da konzumacija voća i povrća tokom čitavog dana ne samo nije dobra samo za telo – takođe je korisna i za um. Fascinantno otkriće iz jula ove godine objavljeno u britanskom časopisu Health Psychology ističe u kojoj meri hrana utiče na naša svakodnevna iskustva.

U okviru studije, ispitanici su obaveštavali o svojoj potrošnji hrane, raspoloženju i ponašanju u periodu od 13 dana. Nakon toga, istraživači su ispitali kako je na njih uticao izbor pojedene hrane. Evo šta je bio njihov zaključak: što su više konzumirali voća i povrća (i to raspoređenih barem u 7 malih obroka), bili su zadovoljniji, poletniji, angažovaniji na poslu i kreativniji.

Zbog čega je to tako? Autori nude nekoliko teorija. Među njima je uvid u to da rutinski previđamo strategiju odlučivanja šta jesti za ručak: Voće i povrće sadrži vitalne hranjive materije koje neguju proizvodnju dopamina, neurotransmitera koji igra ključnu ulogu u zainteresovanosti, motivaciji i angažovanju. Ove namirnice nam, takođe, pružaju tako potrebne antioksidanse koji smanjuju telesne upale, poboljšavajući memoriju i raspoloženje.
Ovo naglašava još jednu važnu tačku: Ako ste ozbiljni o postizanju vrhunskih performansi na radnom mestu, praviti inteligentne odluke vezane za vašu ishrani biće vam od suštinskog značaja.

Dobra vest je da – suprotno od onoga što mnogi od nas pretpostavljaju – trik o postizanju ispravne ishrane leži upravo u tome da se ne učimo odupiranju iskušenjima. Tajna je u tome da zdravu ishranu učinimo najlakšom mogućom opcijom – najpraktičnijom i nadohvat ruke.

Ron Fridmen, Harvardski poslovni pregled (Harvard Business Review)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s