Outernet: povezati se sa svetom bez Interneta

Može li cela biblioteka stati u džep? Većina ljudi bi odgovorila potvrdno. Sve što vam je potrebno jeste mobilni telefon sa pristupom internetu.

Ali šta je sa dve trećine stanovnika planete koji danas nemaju internet vezu? Odgovor je i dalje potvrdan – barem prema Sijedu Karimu (Syed Karim), koji je ovo objasnio na konferenciji TED Global. Ovaj IT telekom preduzetnik pozvan je na TED skup u Rio de Žaneiro, kako bi govorio o svom preduzeću koje se zove Outernet.

Cilj poslovnih ljudi je iznaći rešenje za činjenicu da oko dve trećine svetske populacije i dalje nema pristup internetu. kako takve ljude povezati – pitanje je koje se neminovno nameće.

“Kada govorimo o internetu, obično pričamo o dve njegove glavne funkcije – o komunikaciji i o pristupu informacijama”, rekao je on za BBC.

“Ono što ga čini toliko skupim je deo vezan za komunikacije.”

Umesto na komunikacije, Outernet se, dakle, fokusira na informacije. Projekat ima za cilj da stvori svetsko “Arhivsko jezgro” najvrednijih znanja sa sajtova, uključujući tu i Vikipedju kao i projekat Gutenberg (masovna digitalizacija knjiga i štampanih sadržaja), kao i zbirke e-knjiga za koje nisu potrebna autorska prava. Ova bi se baza podataka ažurirala otprilike jednom mesečno.

Pored toga, Outernet će se, takođe, posvetiti osetljivom sadržaju koji je podložan proticanju vremena, kao što su recimo informacije i upozorenja o nadolazećim prirodnim katastrofama – što bi moglo biti ažurirano nekoliko puta u toku svakog sata.

Sve ove informacije će potom biti emitovane preko satelita a satelitske signale bi onda pokupile zemaljske antene – koje bi na terenu bile opremljene risiverom. Prijemnici će, potom, stvoriti Wi-Fi veze, omogućavajući da se podaci kopiraju na pojedinačne smart telefone i računare.

U malom selu u centralnoj Africi, na primer, kaže Karim, hotspot sa antenom može da obezbedi desetine knjiga i drugih informacija za 300 ljudi koji žive u blizini.

Ako biste bili u blizini hotspota koji prima podatke sa satelita, bili biste u mogućnosti da se povežete sa Outernetom na telefonu i vidite “Bibliotekara” – naš softver za indeksiranje knjiga “Librarian” – baš kao da ste bili na vebsajtu, samo oflajn”, objasnio je on.

“Tu biste pronašli podatke, uskladištene u datotekama.”

Tekstualni zahtevi

Iz razloga što je Outernet efikasan kao jednosmerna veza, ne biste mogli imali e-poštu ili tehničku podršku za druge vidove komunikacije, recimo live chat.

Ali, van-internetski korisnici mogli bi zato da od svojih operatera, slanjem SMS ili tekstualnih poruka, zahtevati da im pridodaju sadržaj kojeg su zatražili putem SMS poruka.

Organizacije i kompanije koje imaju internet vezu mogu, međutim, da plaćaju naknadu kako bi njihov materijal bio pridodat za emitovanje u određeno vreme, obezbeđujući izvor prihoda.

U ovom trenutku, kompanija Outernet koristi postojeće audio i video satelite za skladištenje i emitovanje podataka. Sijed Karim rekao je da je sistem trenutno sposoban za emitovanje 200MB podataka dnevno, ali da mu je namera da ovaj dnevni paket poveća za sto i više gigabajta. “Želimo da što više koristimo postojeću tehnologiju i unekoliko izmenimo njenu namenu tako da ljudi kupuju samo onoliko koliko su u mogućnosti – ničeg previše i neostvarivog za njihov džep “, rekao je on.

Krajnja ideja bi, međutim, bila u korišćenju konstelacija manjih satelita koji bi bili pozicionirani u nižoj Zemljinoj orbiti. On kaže da bi to omogućilo i manjim zemaljskim antenama da uhvate satelitsko emitovanje, pa bi tako bilo moguće ponuditi i manje mobilne prijemnike džepnih dimenzija.

“Prvi prototip biće malo skuplji, ali bismo uskoro mogli da izradimo model prijemnika čija bi cena po komadu iznosila ne više od 20 dolara”, rekao je on. “A po ovoj ceni, ako bismo bili u mogućnosti da emitujemo po desetak e-knjiga dnevno bilo kome i bilo gde u svetu, mislim da bismo napravili moćnu stvar”, rekao je Karim.

“Kada počnete da razmišljate o potrebama ruralnih zajednica u zemljama u razvoju, ono oko čega bi takvi ljudi mogli pokazati najviše interesovanja su stvari koje utiču na njihov svakodnevni život – a to su opstanak, usevi, meteorološki i zdravstveni uslovi”, izjavio je Mark Njumen (Mark Newman) iz firme za tehnološki razvoj Ovum.

“Izvor sadržaja bio bi u centralnoj bazi a distribuiran lokalno, čime bi se zadovoljavale potrebe svake lokalne zajednice pojedinačno – kako u pogledu sadržaja tako i jezika. “Pismenost će takođe biti problem. Isporuka audio umesto tekstualnog sadržaja bilo bi nešto na šta treba obratiti pažnju u budućem razvoju. Međutim, zvuk umesto teksta znači da bi se koristilo više podataka, pa bi i data baza morala biti daleko obimnija.”

Trka u toku

Ideja dostavljanja podataka svakoj osobi na planeti je, takođe, visoko na listi prioriteta nekih od najvećih tehnoloških firmi.

Google je u junu 2013. započeo da eksperimentiše sa projektom Loon, kojim se planira lansiranje serije balona koji mogu pomoći povezivanju sa snopom internet-signala, od podorbitalnih slojeva do baznih stanica na Zemlji.

Godinu dana kasnije, Google je u severoistočnom Brazilu izvršio svoj prvi test korišćenja LTE tehnologije (Long – Term Evolution), takođe poznate i kao 4G, kako bi školske računare u ruralnim oblastima povezao sa internetom.

Fejsbuk je marta ove godine najavio kako planira da internet učini dostupan regionima zemalja u razvoju, i to korišćenjem letećih dronova i satelita koji bi kružili u niskoj Zemljinoj orbiti – veoma nali onome što je Karim planirao za svoj Outernet.

Vlasnik fejsbuka Mark Zakerberg pomogao je osnivanje konzorcijuma Internet.org, sastavljenog od više kompanija koje rade na tom istom cilju.

(Google finansira rivalsku šemu koja ima za cilj da stvaranje mreža velikih balona u stratosferi koji bi obezbeđivali pristup internetu na zemlji)

Karim, međutim, veruje da oflajn (tj.jednosmerno) emitovanje podataka na mreži može biti bolji način kako za izbegavanje cenzure tako i za distribuciju znanja.

“Gradimo javnu biblioteku čovečanstva”, rekao je on u svom govoru na TED konferenciji u Riju.

On je takođe misli da je jednosmerna (ili oflajn) veza, kakvu bi njegova firma Outernet mogla da savlada “informatičko siromaštvo” brže od drugih projekata.

“Više je nego verovatno da ćemo na kraju rešiti pristup internetu, mada govorimo o nečemu što je još uvek daleko, i što će se dogoditi tek za10 ili 20 godina”, rekao je on. Čak i kada biste imali globalnu stopu korišćenja interneta na liniji sa onima u SAD i Velikoj Britaniji, rekao je Karim, verovatno biste i dalje imali najmanje milijardu ljudi koji uopšte nemaju pristup. “To je broj na koji se treba usredsrediti”, rekao je on.

Outernet se udružio sa Svetskom bankom u Južnom Sudanu, gde će njegov projekat biti testiran. Ako sve bude išlo po planu, mogao bi da proradi već u julu 2015.

Konstelacija malih satelita bi, ipak, pre mogla postati stvarnost nego mreža korisnika.

“Biće mnogo lakše ako samo krenemo napred i imamo punu globalnu pokrivenost, a onda da spremni sačekamo one koji će ovaj sistem koristiti”, rekao je Karim .

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s