Master poslovne administracije ili MBA (Master in Business Administration) je i zvanično postao najpopularnija američka diploma. Prema podacima Nacionalnog centra za obrazovnu statistiku, iz američkih škola je 2012. izašlo gotovo 200 hiljada (191.571) diplomaca sa ćagom ‘naprednog stepena u poslovanju’, što predstavlja oko četvrtinu svih američkih mastera. Ipak, dok trendovi ukazuju na sve veći upis u poslovne škole, ne prestaju ni debate o realnoj vrednosti istih, kao i o isplativosti skupog ulaganja u školovanje za ovu struku. Evo šta su dva poslovna eksperta imali da kažu o ovom stepenu obrazovanja – o njegovim prednostima ali i nedostacima.
“Ako krećete u biznis, sve ove stvari morate da znate.”
Od sve mudrosti i znanja koju bi redovni student mogao ‘pokupiti’ tokom dvogodišnjeg MBA programa, realna vrednost diplome iz oblasti poslovnog obrazovanja sastoji se u učenju kako razmišljati kao biznismen, kaže Džermejn Boer (Germain Böer), direktor Ovenovog Centra za preduzetništvo pri Univerzitetu Vanderbilt (Owen Entrepreneurship Center, Vanderbilt University).
“Većina MBA studenata zna da, ako želiš da si u biznisu, moraš imati prihode koji su veći od rashoda”, kaže on. “Možete tvrditi kako bi ovo što sam rekao trebalo da bude očigledno; ipak, ne mislim da je to baš tako očigledno među onima koji kreću u svoj prvi posao.”
U Ovenovoj školi za menadžment, jezgro nastavnog plana i programa obuhvata kurseve u oblasti računovodstva, finansija, marketinga, poslovnih strategija i operativi. “Odlučili smo se da naše polaznike primarno osposobljavamo za ove poslovne oblasti – morate znati sve ove stvari ako želite da se bavite biznisom, bez obzira šta radite”, kaže Boer. “Morate savladati računovodstvo, kako biste uvideli zbog čega je važno pratiti tokove novca: koliko vam novca drugi duguju, a koliko novca vi dugujete drugima – morate valjano pratiti vaše prihode i rashode.”
Mnoge poslovne škole takođe nude vannastavne programe, kao što je mogućnost studiranja u inostranstvu. Boer kaže da na Vanderbiltu skoro svi MBA studenti imaju stručne ekskurzije u inostranstvo – putovanje povezano sa svojim studijama. Tokom svake školske godine Boer organizuje 20 prigodnih ručkova u kampusu, na koje su pozvani i preduzetnici koji razgovaraju sa MBA studentima. “Radimo stvari koje se ne uklapaju u tipičan akademski model” kaže on, ” jer se trudimo da naše studente izložimo mnoštvu različitih poslovnih ideja i gledišta.”
Böer smatra da MBA obrazovanje može biti posebno korisno za ambiciozne preduzetnike, koji bi mogli biti prepuni ideja iako im nedostaje poslovne pronicljivosti. Podseća da su njegovi uobičajeni diplomci oni koji se kasnije bave kupoprodajom malih biznisa, dok im njihovo regularno MBA obrazovanje pomaže da značajno skrate vreme potrebno za razmatranje potencijalnih poslovnih transakcija – skraćujući ga sa dve sedmice na samo jedan dan.
“MBA trening uči vas kako da razmišljate o poslovnim problemima, tako da – onda kada započnete sopstveni biznis – zadobijete poseban način razmišljanja o izazovima na koje ćete u svom poslovnom životu nailaziti”, tvrdi Boer. “Mnogi ljudi koji su počeli kao preduzetnici ne znaju te stvari. Mislim da (u školi) ne možete kompletno sačiniti uspešnog preduzetnika, već samo pomoći studentima da iz sebe izvuku onaj preduzetnički duh koji u sebi već imaju.”
Böer priznaje kako ne bi preporučio da svaki biznismen sledi klasičnu putanju dobijanja MBA diplome, iako je nepopustljiv kada su u pitanju njene prednosti. Glavna među njima, smatra on, jeste kompresija krive učenja (kriva učenja je grafički prikaz zadobijanja novih znanja u jedinici vremena: u početku se ova zadobijaju velikom brzinom, da bi, vremenom, nepovratno opala). Ono što je neko mogao naučiti na poslu za pet ili 10 godina, kaže on, ovdašnji MBA student može naučiti u učionici za dve godine. “Ponekad učenje može biti izuzetno bolno i skupo”, objašnjava on. “Ali ako vam time možemo pomoći da izbegnete greške, ovo (školovanje) ipak nešto vredi.” Drugim rečima, škola za MBA uzeće vam dobre pare, ali je i to bezbolnije od “otkrivanja rupe na saksiji”: gro stuacija sa kojima ćete se u svom biznisu suočiti već su opisane i apsolvirane u udžbenicima – sve zajedno sa rešenjima za ove probleme. Bespotrebno je da prolazite kroz njih “na terenu”, to jest u vašem sopstvenom biznisu, jer vas ova taktika može veoma skupo koštati – više od novca uloženog u školovanje za MBA
“MBA vam je kao trešnja na torti…s tim što trešnja ne čini tortu”
Marijana Zaneti (Mariana Zanetti, 25) radila je kao marketing menadžerka za Šelove proizvode u svom rodnom Buenos Airesu, Argentina. A onda kada je posao njenog muža iziskivao preseljenje u Španiju, upisala je u Madridu IE Business School, koju je Fajnenšel tajms proglasio najboljom poslovnom školom u Evropi prošle godine. MBA diploma, shvatila je Zaneti, mogla bi ubrzati uspon njene karijere.
Bilo je to pre 12 godina, i dok Zaneti ima samo reči pohvale za sopstveno IE obrazovanje, na svoje MBA iskustvo gleda sa ne malim kajanjem. Ne samo što je skupo – oko 30.000 dolara za jednogodišnji program u 2002 (a danas je više nego duplo) – već i to što ona, jednostavno, ne veruje kako je ovaj master igrao značajnu ulogu u pronalaženju posla, dobijanju unapređenja ili povišice. “Ne mislim da bih na MBA drugačije gledala da sam otišla, recimo, na Harvard“, kaže ona i dodaje: “Bila sam tada ambiciozna, ali nije MBA bio taj koji mi je pružio mogućnosti – bila sam to ja sama.”
“MBA vam je kao trešnja na torti…s tim što trešnja ne čini tortu . “
Ne veruje u MBA: Mariana Zanetti. Foto: Mariana Zanetti
Iako je Zaneti uživala u uspešnoj karijeri tokom decenije koja je usledila nakon što je diplomirala, nikada nije odstupila od svog uverenja da je njen MBA precenjen, ako ne i potpuno nepotreban. Kada je napustila svoj poslednji korporativni posao menadžerke u firmi za medicinsku opremu iz Liona, u Francuskoj, pretočila je u reči svoju odbojnost prema ‘zvaničnom školovanju za biznismena’. Rezultat je ‘MBA Mehur: Zašto je MBA diploma loša ideja’ (The MBA Bubble: Why Getting an MBA Degree Is a Bad Idea). Napisana u duhu Filipa Delvza Bratna (Philip Delves Broughton) i njegove knjige ‘Biti ispred krive učenja’ (Ahead of the Curve) ili one Džoša Kaufmana (Josh Kaufman), ‘Lični MBA’ (‘Personal MBA’), i knjiga Marijane Zaneti dovodi u pitanje ne samo vrednosti obrazovanja koje poslovne škole pružaju – što je tema žustre debate koja je intenzivirana od ekonomskog kraha 2008. – već ono što ona zove njihovim “neetičkim” marketinškim strategijama i – rastom školarina.
Zanetijeva tvrdi da bi mladim biznismenima, koji razmišljaju o povratku u školske klupe a u želji da se ipak dokopaju diplome, bilo bolje da svoj novac sačuvaju: bolje bi im bilo da uzmu nekoliko odličnih kurseva ili pročitaju nekoliko dobrih knjiga, koje bi, potom, primenili u svom poslovanju.
“Ako žele da uđu u menadžment-konsalting ili investiciono bankarstvo, rekla bih im da imaju da rade 100 sati nedeljno”, kaže ona. “Ako žele time da se bave, onda neka idu po MBA. U protivnom, sasvim sigurno im ne bih savetovala MBA. Lepo je imati ga, ali nije vredno te cene. MBA vam je kao trešnja na torti, ali je problem u tome što trešnja ne čini tortu.”
Ona smatra da je program današnjih poslovnih škola žalosno zastareo. “Ako želite da postanete preduzetnik, morate sačiniti poslovni model”, kaže ona. “Ne govorim o divovski obimnim analizama urađenim u Excel-u. Reč je o preduzimanju akcije. Ne treba vam analitička veština kako biste napravili dobar biznis. Morate posedovati neki svoj lični pečat, unutarnje svojstvo, neku vrstu unutrašnje vatre. A nju ne možete dobiti u poslovnoj školi.”
Christopher Hann, 1.10.2014