Da li su EU subvencije za Andaluziju dobro potrošene?
Nijedna druga oblast u Španiji ne dobija toliko sredstava od Evropske unije kao Andaluzija. Ali, da li projekti kojima se ova španska regija finansira imaju smisla? Sve su češća pitanja o efikasnosti subvencija – i o njihovom potencijalu za podsticanje korupcije. Nemački nedeljnik Der Spiegel piše o ovom fenomenu “ležanja na jaslama” i korupciji, koji, ako je to neka uteha, nisu samo ovdašnji, “srpski specijalitet”.
Teófili Martinez Saiz (66) mnogi bi mogli da zavide, i to ne samo drugi gradonačelnici, njene kolege. U poslednjih 19 godina ova dama upravlja Kadizom, jednim od najlepših gradova Španije. Živi u palati sa elegantnim stubovima, drevnim statuama, bogato izrađenim muralima i pogledom na more.
Ona je, štaviše, popularna i to ne samo zbog svoje sposobnosti da mobiliše eksterni novac za lokalne projekte (‘eksterni novac’ je lepša fraza za pare koje su dobijene sa strane). Trenutno je u izgradnji pet kilometara dugačak i 500 miliona evra težak most koji će se protezati od ostrvskog do kopnenog dela Kadiza. Ovaj most treba da bude najviši takav objekat u Evropi, a takođe će imati srednji deo koji se može otvoriti da bi megabrodovi budućnosti mogli da uplove u zaliv.
Most nije jedini takav javno finansirani projekat koji ‘krasi’ Kadiz. Martinezova naglašava da je Evropska unija, takođe, pomogla ovom gradu od samo 123,000 stanovnika da izgradi novu fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, pružajući novac za nastavak obrazovanja radne snage, reindustrijalizaciju projekata, širenje luke “i još mnogo toga”.
Sredinom septembra je Evropska unija izdvojila dodatnih 135 miliona evra za tramvajske linije između obližnje Čiklane i Kadiza. Brisel takođe plaća za nove biciklističke staze odmah iznad gradske plaže.
Ipak, uprkos što je Kadizu “sekira upala u med”, privreda u gradu kao i u čitavom regionu Andaluzije nalazi se u katastrofalnom stanju. Više od trećine odraslog stanovništva je nezaposleno, a stopa nezaposlenosti mladih u okrugu Kadiz iznosi preko 57 odsto, najviša u celoj Španiji. Mladi Andalužani vole da krenu preko okeana, ako je moguće, u potrazi za poslom. Oni koji to ne mogu, ostaju kod kuće, sa mamom.
Ekonomske teškoće su najveći problem ovog regiona, ali takođe i za EU i Evropsku investicionu banku (EIB) koje su – iako su u poslednjih 10 godina dale 6.7 milijardi evra kroz razvojne kredite u regionu – malo toga učinile. Projekti finansirani u i oko Kadiza, na kraju krajeva, pratili su gubici, enormni troškovi i nimalo zanemarljiva količina korupcije. Ovog leta, situacija je kulminirala ostavkom potpredsednice EIB, Magdalene Álvarez Arze.
Vreme krize
Andaluzija dobija od EU više novca nego bilo koji drugi evropski region. Zajedno sa evropskim kao i novcem kojeg je dala španska vlada, ovoj je pokrajini na raspolaganje dato ukupno 14 milijardi evra u periodu između 2007. i 2013. Neke 2,3 milijarde evra iz Evropskog socijalnog fonda bilo je obezbeđeno za programe obuke nezaposlenih Andalužana. Međutim, španski antikorupcijski zvaničnici veruju da mnogi od registrovanih stručnih kurseva nikada nije ni započet.
Trenutno se milioni evra troše na radove u luci Kadiz, kako bi se napravilo novo pet stotina metara dugačko pristanište. Direktor luke kaže da će ovaj kej obezbediti više prostora koji će kontejnerski brodovi iz inostranstva imati za utovar i istovar svog tereta. Kapacitet terminala biće više nego udvostručen, sa 160.000 jedinica na 350.000 jedinica godišnje.
Ekspanzija, međutim, dolazi u vreme krize globalnih isporuka. U stvari, samo još brodovi za krstarenje rade dobro, a Kadiz, sa svojom baroknom lepotom iz 17. i 18. stoleća već je redovna stanica turističkih kruzera koji plove Mediteranom.
Ipak, EU je iz svojih strukturnih fondova odobrila 60 miliona evra za proširenje kontejnerskog terminala na obodu istorijskog jezgra grada. Još 60 miliona u najavi dolazi iz EIB u vidu razvojnih kredita. Projekat će biti i skuplji od procenjenih 118 miliona evra.
Čak su i meštani kritički nastrojeni prema ovom projektu. “Borimo se da industrijska luka bude premeštena iz grada na kopno”, kaže Teresa Vassalo Varela, koosnivač građanske inicijative El Caso Cádiz. Nema nikakvog smisla, kaže ona, širiti luku s kopna na ostrvo, koje čuva istorijsko i kulturno dobro – staro jezgro Kadiza, kada na kopnu već postoje pogodnija mesta na kojima bi izgradnja bila jeftinija.
Jedna mala inicijativa građana je 2011. podnela zvanični prigovor na način dodele EU subvencija. Evropska agencija za borbu protiv prevara (OLAF) je takođe učestvovala u ovome. “Kadiz je jedno od onih mesta gde je evropska strukturna pomoć pretvorena u poslovni model za dobrobit ljudi kojima nikada nije bila, niti će biti potrebna pomoć”, pisalo je u inicijativi koja je 2013. upućena Evropskoj komisiji.
Treba li novi most?
Aktivisti iz inicijative El Caso Kadiz vide vezu između gigantskog mosta na morskom prilazu kod (ostrvskog dela) Kadiza i kontejnerskog terminala. Autoput sa šest traka ima smisla samo, tvrde oni, ako mu je cilj da obezbedi transport od pristupne luke do kopna. Samom gradu zaista ne treba most; već postoji most sa tri trake koji se proteže preko užeg kraja zaliva; on je sasvim adekvatan, zadovoljava potrebe teretnog transporta i više je nego dovoljan. Realnost je da staro jezgro grada više nije u stanju da primi veći saobraćaj nego što ga sada ima – a šestotračni most bi samo uništio Kadiza, koji je istorijski biser ne samo Evrope već i čitavog sveta.
Da je skupi, novi most bio uključen u cenu modernizacije luke Kadiz, malo je verovatno da bi Evropska komisija odobrila subvencije. Troškovi bi umnogome premašili očekivane koristi od povećanja kontejnerskog saobraćaja. Brisel je, samim tim, konsekventno nastavio da insistira na tome da su ova dva projekta nepovezana. Novi most, kako su zvaničnici EU napisali u pismu građanima koji su pokrenuli inicijativu, nije neophodan “za punu operativnu uspešnost kontejnerskog terminala”. U dokumentu se napominje da država Španija finansira ovaj most, i da se on podiže kako bi se poboljšala veza ostrvskog grada sa njegovim kopnom.
Ali, izgleda da je čak i evropskim zvaničnicima neprijatno da iznose ovakvu argumentaciju. Fondovi za proširenje luke još uvek nisu definitivno pušteni, jer se čeka ishod prigovora inicijative El Caso Cadiz. Bilo kako bilo, državne vlasti u luci idu dalje s izgradnjom, na krilima kredita i avansa iz Evropske komisije.
Luka Kadiz, međutim, nije jedini terminal u regionu koji danas doživljava ekspanziju. Onaj u Sevilji takođe se dograđuje. Kao deo projekta, EU i EIB, finansiraju i izgradnju novih brana koje će, kada budu završene, biti u najveće u Evropi. Jer, kapital Andaluzije nalazi se 100 kilometara od mora, uz reku Gvadalkivir koja Sevilju povezuje s Mediteranom, a čije korito mora biti produbljeno do dubine od sedam metara.
Finansiranjem iz Brisela biće plaćeno dodatno bagerovanje reke, od koje veći deo toka teče lenjo kroz rezervat prirode. 2007. do 2013. U budžet EU takođe su uključena sredstva za poboljšanje kontejnerske luke u Sevilji, ali su eko-aktivisti, uključujući i neke iz Evropske komisije, do sada bili u stanju da spreče da taj novac bude bačen.
U međuvremenu se već dugo sumnja kako, možda, postoji još nešto što stoji iza ogromne količine sredstava koje EU daje za Andaluziju – više nego što se na prvi pogled čini. Bivša potpredsednica EIB Alvarez Arza je, na primer, optužena za saučesništvo u razrađivanju ilegalnog sistema utaje novca koji dolazi kao pomoć i subvencija. Andaluzija je 2001. osnovala fond za pomoć radnicima pogođenim otpuštanjem, ali je deo ovog novca navodno ukraden. Alvarez Arza je porekla sve optužbe za malverzacije, položivši 30 miliona evra kao kauciju za uslovnu slobodu, kako bi izbegla pritvor.
Magistrale i luke svetske klase
Postoje fotografije koje pokazuju da je 2005. godine, kada je Álvarez Arza još bila ministarka javnih radova, prisustvovala potpisivanju kredita EIB za gigantsku branu u Sevilji. Slika iz 2007. pokazuje kako ponosno gleda na maketu kolosalnog mosta na prilazu Kadizu. “Biće veći, duži i širi “, ushićeno je govorila. Takođe je bila prisutna i na potpisivanju sporazuma kredita EIB za kontejnerski terminal, takođe u Kadizu.
Danas EIB ima problem. Kada je 2011. El Caso Cádiz počeo da preispituje ulogu koju je Alvarez Arza imala u ovim investicijama, EIB je ignorisao njihovu zabrinutost. “Nakon istrage naložene od nezavisnog žalbenog odeljenja EIB, nije pronađeno da su kršena pravila ove institucije”, pisalo je u izjavi ove banke dostavljenoj nemačkom nedeljniku Spiegel. Konačna odluka za obezbeđivanje kredita nije doneta od strane Upravnog odbora već od administrativnog saveta, koji je sastavljen od predstavnika svih država članica EU, piše u ovoj izjavi. Nedavne provere projekata u koje je Alvarez Arza bila uključena nisu iznašle bilo kakve nepravilnosti .
Predsedavajuća Odbora za budžetsku kontrolu u Evropskom parlamentu Inge Grässle, međutim, ima svoje sumnje. Ona je početkom ovog septembra Evropskom parlamentu uputila zahtev da joj se odgovori: “Kakvu je ulogu gospođa Alvarez Arza igrala prilikom ovlašćivanja lica, kao i u pregovorima sa lučkim vlastima Kadiza? Šta piše u sporazumu i u koje je (lokalne) fondove stizao novac odobren od strane EIB i Komisije za izgradnju lučkog terminala kao i mosta u Kadizu? Kakve su prirode veze koje povezuju sve ovo sa parcelama za buduće fabrike u okolini Kadiza?”
Gradonačelnica Martinez se ne obeshrabruje. Iako su radovi na mostu privremeno zaustavljeni usled ponovnog prekoračenja troškova, njegova kao i izgradnja drugih projekata već je toliko uzapredovala da, kako veruje, nema povratka nazad.
Samo je još budućnost ponekad ispunjava strepnjom. “Imaćemo autoputeve, železničke linije i luke svetske klase”, kaže ona. “Samo, šta ćemo da radimo ako, na kraju, niko ne bude želeo da ih koristi? ”