U eri sveprisutnih komunikacija, možda je nesvakidašnja vest to što više od 60 odsto svetske populacije i dalje nema internet vezu. Ako se ne otklone neki osnovni strahovi koji predstavljaju barijeru za njegovo usvajanje, malo šta će se u ovoj statistici promeniti – a više od četiri milijarde ljudi može, i u budućnosti, bespovratno zaostajati.
Tokom nešto više od jedne generacije, internet je izrastao od ‘tehnologije u povoju’ do moćnog i neizbežnog alata koji je preobrazio ne samo nas već i naše poslove, naša preduzeća, našu politiku, političare i vlade, naš način komuniciranja, naš lični i društveni angažman. Ekonomski uticaj interneta je sveprisutan, čineći značajan doprinos bruto domaćem proizvodu nacija (BDP) i pokretanju novih, inovativnih industrija. On, takođe, proizvodi društvenu promenu time što povezuje pojedince i zajednice, obezbeđujući im pristup informacijama i obrazovanju, kao i promovišući veću transparentnost.
Međutim, nisu sve zemlje u istoj meri iskoristile sve prednosti interneta. U svom novom izveštaju, američka firma za menadžerski konsalting McKinsey ispituje evoluciju usvajanja interneta širom sveta, faktore koji omogućavaju razvoj živog internet ekosistema, kao i prepreke koje više od 60 odsto svetske populacije onemogućavaju da se priključi svetskoj računarskoj mreži. Evo nekoliko otkrića.
1. Tokom protekle decenije, globalna onlajn populacija narasla je na nešto više od 2,7 milijardi ljudi, vođenih kroz pet trendova.
Od 2004. godine do danas je nekih 1,8 milijardi ljudi došlo na mrežu. Pet je trendova bilo zaslužno za ovakav rast: 1. proširenje pokrivenosti mobilne mreže i sve veća primena mobilnog interneta, 2. urbanizacija, 3. pad cena uređaja i pretplate, 4. globalni rast srednje klase i 5. povećanje korisnosti, praktičnosti i efikasnosti samog interneta.
2. Po trenutnoj statističkoj krivulji, očekuje se da će se dodatnih 500 do 900 miliona ljudi pridružiti svetskoj onlajn populaciji do 2017.
Međutim, ovo povećanje broja stanovnika povezanih s internetom i dalje ostavlja 4,2 milijarde ljudi ‘oflajn’. Stopa rasta svetskih korisnika interneta usporila je na nivou ukupne godišnje stope trogodišnjeg rasta (CAGR) – sa 15,1 odsto između 2005. i 2008. ona je pala na 10,4 odsto u periodu između 2009. i 2013. Bez značajnijih promena u tehnologiji, rastu prihoda, bez jasno vođene ekonomije i ulaganja u poboljšanje pristupa Mreži, odnosno, bez politike koja bi podsticala usvajanje interneta, stopa rasta nastaviće da usporava. Demografski profil i kontekst ‘oflajn stanovništva’ čini malo verovatnim da će oni uspešno dospeti do Mreže isključivo kao rezultat trendova realizovanih njegovim usvajanjem tokom protekle decenije. Procene iz više izvora sugerišu da će se do 2017. godine od 500 do 900 miliona ljudi pridružiti onlajn redovima, šireći onlajn populaciju za još oko 3,2 – 3,6 milijardi korisnika. Po ovim projekcijama, između 3,8 i 4,2 milijarde ljudi, dakle više od polovine predviđene svetske populacije, biće i dalje bez interneta i 2017.
3. Oko 75 odsto oflajn stanovništva koncentrisano je u 20 zemalja, predstavljajući nesrazmerno ruralno stanovništvo, one s niskim primanjima, starije osobe, nepismene i žene.
Procenjuje se da oko 64 odsto onih koji su van svetske računarske mreže živi u ruralnim područjima, dok je 24 odsto današnjih korisnika interneta, kako se smatra, ruralno. Čak 50 odsto oflajn stanovnika imaju prihode koji su ispod prosečne granice siromaštva njihovih zemalja i srednje vrednosti tamošnjih prihoda. Osim toga, procenjuje se da 18 odsto onih koji ne koriste internet predstavljaju starija lica (ne starija od 55 godina), dok je onlajn oko 7% populacije u toj starosnoj dobi. Oko 28 odsto oflajn stanovništva je nepismeno, a procenjuje se da skoro 100% svetske online populacije ume da čita i piše. Na kraju, procenjuje se da je 52 odsto oflajn stanovništva ženskog pola, dok žene čine 42 odsto onlajn stanovništva.
4. Četiri su kategorije razloga zbog kojih se oflajn stanovništvo suočava sa preprekama za usvajanje interneta:
Podsticaji i (ne)zainteresovanost. Uprkos povećanju korisnosti interneta u obezbeđivanju pristupa informacijama, mogućnostima i resursima koji mogu poboljšati opšti kvalitet života, još uvek ostaju veliki segmenti oflajn stanovništva kojem nedostaju ubedljivi razlozi – oni razlozi koji bi ih definitivno podstakli da se priključe svetskoj računarskoj mreži. U prepreke ove vrste spadaju: nedostatak svesti o internetu ili onome što, zahvaljujući internetu, stvara vrednosti za korisnika; nedostatak relevantnih (to jest lokalnih ili lokalizovanih) sadržaja i usluga, kao i nedostatak kulturne i društvene prihvatljivosti. Dubinski uzroci za nastanak ovih prepreka uključuju: visoke troškove s kojima se pružaoci internet-usluga susreću tokom razvoja i lokalizacije relevantnih sadržaja i usluga; ograničenost ovakvog poslovnog modela usled nedostatka klijenata koji bi se oglašavali preko interneta; tu je i niska svest ili nedovoljno interesovanje od strane brendova i oglašivača da pridobiju određeni segment internet-korisnika; nedostatak pouzdane logistike i platnih sistema (čime se ograničava korišćenje interneta za potrebe e-trgovine i onlajn bankarstva); nizak nivo poslovanja u određenim regionima (na taj način se sprečava razvoj lokalnog ili lokalizovanog sadržaja i usluga); sve to, uz ograničene slobode interneta i problema bezbednosti onlajn informacija.
Niska primanja i pristupačnost. U ovoj oblasti, dominantna barijera je nizak prihod pojedinca koji se nalazi u oflajn populaciji. Ova barijera je dodatno povećana visokim troškovima povezanim sa pružanjem pristupa internetu, dok je oflajn populacija nesrazmerno ruralna. Mali prihodi odražavaju loše ekonomske okolnosti sa kojima se suočava jedan veliki segment oflajn stanovništva, uz koju često ide nezaposlenost i potreba za privrednim razvojem, zapošljavanjem i regionalnim mogućnostima za rast prihoda. Istovremeno, često postoji nedostatak obližnje infrastrukture (kao što su putevi i električna energija), čime se povećavaju troškovi s kojima se suočavaju mrežni operatori tokom proširivanja svoje pokrivenosti. Još je nekoliko faktora koji takođe mogu doprineti visokim troškovima: tu su troškovi servisiranja koje imaju proizvođači uređaja i mrežnih operatera, uključujući poreze i takse, a, u slučaju nekih zemalja, prisutna je i nepovoljna struktura tržišta.
Korisničke sposobnosti. Ova kategorija obuhvata barijere kao što su nedostatak digitalne pismenosti (nepoznavanje ili nelagodnost pri korišćenju digitalnih tehnologija za pristup i korišćenje informacija) i nedostatak jezičke pismenosti (to jest, nemogućnost da čitaju i pišu). Uzrok takvih prepreka pri opismenjavanju često je u lošem i nedovoljno funkcionalnom obrazovnom sistemu.
Infrastruktura. Prepreke u ovoj oblasti uključuju nedostatak pokrivenosti mobilnim internetom ili uskraćenost pristupa Mreži, prouzrokovanog nedostacima lokalne infrastrukture kao što je npr. elektroenergetska mreža. Među ovakve uzroke, koji su prepreka potencijalnim korisnicima interneta, spada i ograničen pristup međunarodnom propusnom opsegu; nerazvijeno jezgro nacionalne internet-mreže, nedostatak transmisije signala i pristupa infrastrukturi; ograničena dostupnost frekvencijama; odgovornost imaju i nacionalne institucije za informatiku i komunikacione tehnologije, čije su strategije neefikasne pri rešavanju ključnih pitanja, kao što je pristup širokopojasnom internetu; tu je, naravno, i loše razvijena infrastruktura.
5. Ovi problemi se ne mogu posmatrati izolovano – samim tim, ustanovljena je i sistemski pozitivna i – u nekim slučajevima – snažna korelacija između uzroka nedostupnosti i stopa internet penetracije.
Performanse su merene u 25 zemalja, a “metrička korpa” (skup metoda za merenje) odnosila se na svaku barijernu kategoriju pojedinačno, tokom čega je razvijan i barijerni indeks. Utvrđeno je da svi barijerni faktori snažno i odvojeno koreliraju sa internet penetracijom, a svako nazadovanje ukazuje na efekat elastičnosti po internet penetraciju – dakle, poboljšanja unutar svakog pojedinačnog segmenta barijernog indeksa imaće nesrazmerno pozitivan uticaj na internet penetraciju. Pored toga, pronađena je sistematski pozitivna i, u nekim slučajevima, snažna korelacija između barijernih kategorija. To znači da ovi faktori nisu potpuno nezavisni i da zemlje sa niskom penetracijom interneta imaju tendenciju da poseduju višestrana “uska grla”, kada je u pitanju povećanje njihovog usvajanja interneta. Dalje, to znači da bi svako smisleno rešavanje ove prepreke, uz jačanje internet penetracije, zahtevalo koordinaciju svih učesnika internet-ekosistema.
6. Oko dve milijarde ljudi, ili skoro polovina oflajn stanovništva, živi u deset zemalja koje se suočavaju sa velikim izazovima u sve četiri barijerne kategorije. Dodatnih 1,1 milijardi ljudi živi u zemljama u kojima ne dominira nijedna barijerna kategorija.
U zavisnosti od kombinacije problema i ozbiljnosti prepreka sa kojima se suočavaju (kao što je prikazano internet barijernim indeksom), zemlje se mogu svrstati u jednu od pet grupa. Ovakvo grupisanje daje uvid u zajedničke izazove svakog seta (kategorije), koje mogu proizlaziti iz sličnih uzroka .
Prva grupa: Generalno visoke barijere. Ova grupa sastoji se od pet zemalja Afrike i Azije – Bangladeša, Etiopije, Nigerije, Pakistana i Tanzanije – koje su domovina za preko 550 miliona oflajn građana, suočenih sa suštinski ukorenjenim preprekama u širenju i primeni interneta. Svaka od zemalja u ovoj grupi ima slabe performanse kroz sve četiri kategorije barijernog indeksa; njihovi rezultati u pojedinim ‘stubovima’ padaju prvenstveno u najnižem kvartilu. Oflajn populacija u ovim zemljama pretežno čini mlado i ruralno stanovništvo, koje ima nisku stopu pismenosti. Stopa internet penetracije za sve zemlje u ovoj grupi je 2013. godine iznosila15 odsto.
Druga grupa: Srednje do visoke barijere. Zemlje u ovoj grupi su Egipat, Indija, Indonezija, Filipini, i Tajland, od kojih se svaka suočava sa srednjim do visokim preprekama za usvajanje interneta. Zemlje u ovoj grupi zauzimaju najniže pozicije u dva kvartila u nekoliko kategorija barijernog indeksa, s obzirom da njihovi najveći izazovi leže u podsticajima (motivisanosti) i infrastrukturi. Ove zemlje dom su za više od 1,4 milijarde oflajn stanovnika, a ova grupa je u 2013. imala ukupnu internet penetraciju od 19 odsto.
Treća grupa: Srednje barijere; ovo je grupa zemalja čiji je najveći problem manjak podsticaja (odnosno, nedostatak motivacije). U ovoj grupi su Kina, Šri Lanka i Vijetnam, i dom su za oko 800 miliona oflajn građana. Oflajn populacija u svakoj od ovih zemalja uglavnom je ruralna i opismenjena. Sa izuzetkom kategorije podsticaja, gde su Kina i Vijetnam najniži u donjem kvartilu, zemlje u ovoj grupi zauzimaju srednje (druge ili treće) kvartile preko svakog stuba barijernog indeksa. Agregatna stopa internet-penetracije ove grupe iznosi 45 odsto.
Četvrta grupa: Srednje barijere; najveći izazovi ove grupe su u niskim prihodima i finansijskoj nemogućnost da se internet priušti. U ovoj grupi su Brazil, Kolumbija, Meksiko, Južna Afrika i Turska, za koje se procenjuje da imaju nešto manje od 260 miliona oflajn pojedinaca. Sa ukupnom stopom internet penetracije od 49 odsto, ove zemlje odlikuju se oflajn populacijom koja je pretežno urbana, pismena i niskih primanja. Sve zemlje u ovoj grupi zauzimaju srednje (druge ili treće) kvartile u kategorijama korisničke i infrastrukturne osposobljenosti, a nekoliko zemalja rangiralo se u prvom kvartilu i to u kategoriji podsticaja. Međutim, za razliku od onih svetlih tačaka ove statistike, niski prihodi i i finansijska nepristupačnost ostaje za njih značajna prepreka; Svaka od zemalja ove grupe suočava se s nekom kombinacijom niskog BDP-a po glavi stanovnika, velikog broja stanovnika sa niskim primanjima, kao i visokom stopom siromaštva.
Peta grupa: Niske barijere. Ova grupa se sastoji od zemalja s relativno niskim preprekama u poređenju sa preostale četiri grupe, što rezultira ukupnom stopom internet penetracije od 79 odsto. Zemlje koje pripadaju ovoj grupi su Nemačka, Italija, Japan, Koreja, Rusija i Sjedinjene Države. Uprkos niskim barijerama, ovih šest zemalja i dalje su dom za ukupno 180 miliona oflajn stanovnika. Ono što je prilično zanimljiv podatak, s obzirom na visoku stopu internet penetracije u ovoj grupi, oflajn populaciju u ovim zemljama čine oni sa neproporcionalno niskim prihodima, kao i ženski deo populacije.
7. Aktuelne inicijative, nadolazeće inovacije i pouke iz zemalja koje su ostvarile napredak jesu razlog za optimizam.
Nacije širom sveta su, opšte uzev, prepoznale preobražavajući uticaj koji uvođenje interneta ima po njih, agresivno nastupajući na nekoliko frontova kako bi učinile upravo to. Države postavljaju ambiciozne ciljeve za pokrivenost mobilnim internetom i investiraju u proširenje fiksne širokopojasne infrastrukture, povećavajući javni pristup Wi-Fi vezi. Istovremeno, mrežni operatori i proizvođači uređaja istražuju načine da dodatno smanje troškove pristupa i pruže onlajn usluge onima koji nemaju internet. Osim toga, internet provajderi inoviraju svoje usluge, čime unapređuju ekonomske perspektive i kvalitet života korisnika interneta.
Idući napred, održiv, inkluzivni rast onlajn populacije zahtevaće ‘višekanalnu’ strategiju – onakvu koja će zavisiti od bliske saradnje među učesnicima čitavog internet ekosistema, uključujući tu i vlade, kreatore politika, nevladine organizacije, mrežne operatore, proizvođače uređaja, sadržaja i pružaoce usluga, kao i mnogobrojne brendove.