Fizika elementarnih čestica: teorija stringova i priroda naše stvarnosti

Hiljadama godina ljudi su pokušavali da objasne fundamentalne čestice od kojih se sastoji sva materija. Danas, tu oblast “ljudskog mozganja” nazivamo fizikom elementarnih čestica ili fundamentalnom fizikom. Ova disciplina ispituje svojstva materije i načine na koje ona reaguje na subatomskom nivou, tokom stvaranja svega što sačinjava našu fizičku realnost. Ova disciplina nastoji da identifikuje od čega je svekolika materija sačinjena, kao i sile koje određuju način na koji se čestice ponašaju. Posmatranje stvari na na mikro-nivou, kao što to čini fundamentalna fizika, može nam pomoći da razumemo realnost na na makro-planu, kada su u pitanju objekti kao što su, recimo, zvezde i planete. To je zato što se, na fizičkom nivou, sve u kosmosu sastoji od materije, a to su neshvatljivo male čestice koje se nalaze pod uticajem sile koju fizika konstantno pokušava da otkrije.

Mi smo, kao i sve ostalo sastavljeni od materije – od sitnih čestica koje vibriraju na određenoj frekvenciji. Kada sagledavamo šta je to što određuje naše ponašanje, u razmatranje moramo uključiti naše misli, osećanja i emocije koje su sve ne-fizički fenomeni; oni, obično, nisu uključeni u određivanje ponašanja čestica. Nevidljive sile koje utiču na ponašanje celokupne materije, po mišljenju ne malog broja danas renomiranih fizičara, nalaze se pod uticajem ne-fizičkog fenomena kao što je svest. Čestice poseduju svest, jer – mi imamo svest, a mi smo gomila čestica.

U ljudskoj je prirodi da razmišlja i pita se šta je to realnost koju opažamo i koja nas okružuje. Takođe je prirodno i što želimo da kopamo sve dublje, i saznajemo koliko god možemo koristeći raspoloživa znanja i opremu. Često se pitamo do kakvih se naučnih otkrića dolazi u Ministarstvu odbrane, koje usisava trilione dolara za svoje tajne projekte, pare koje odlaze a ne zna se gde i za šta; najveći deo tih sredstava troši se na razvijanje tehnologija koje ljudska rasa ne može lako ni da zamisli. Očigledno da je nauka oblast u koju ovaj nevidljivi svet vojnih istraživanja izdvaja veliki deo tog novca – to je svet nama nepoznat. Uvek se postavlja pitanje: koliko se daleko iza naučnog mejnstrima nalazi taj drugi, tajni svet nauke u kojeg ulaže vojska, ali uskoro ćemo, možda, jednog doglednog dana, i saznati. Istovremeno, naš dar intuicije mogao bi nam pomoći da otkrijemo sve što poželimo. Tek onda kad se odvojimo od potrebe za dokazima i od postupaka za naučno dokazivanje teorija – dokazi će nam se sami razotkriti.

Nedavno je Geri Mekinon (Garry McKinnon) obavio dosad neviđeno “prekopavanje” vojnih informatičkih resursa, i možda bi ti rezultati doprineli da bolje razumemo informacije i nauku koja stoji iza njih – ovo nameće razmišljanje da mi, “obični smrtnici’koji se ne bavew naučnim istraživanjima finansiranim od strane vojske, još uvek nemamo privilegiju da učimo prave stvari; vojska nas, tako, drži zaglavljenima u starim konceptima realnosti.

 

Drevne civilizacije poput Lemurije, Atlantide, Sumerskog ili carstva Maja posedovale su ogromne količine znanja u vezi sa pravom prirodom stvarnosti. Njihovo znanje se često bavio ne-fizičkim svetom, kao i načinima na koji ovaj utiče na našu fizičku realnost. Čak su i prethodnici ovih civilizacija konstruktivno razmišljali o tome od čega je sastavljen fizički svet koji vidimo svuda oko nas. Od antičkih filozofa, poput Epikura, koji su znali za sićušne i ljudskom oku nevidljive deliće materije koje su nazvali atomima, do Platona koji je bio svestan nematerijalnog sveta, njegovog fizičkog i ne-fizičkog dela – sve do savremene metafizike i filozofije. Čini se da je sva materija koja čini planetu Zemlju oduvek bila sastavni deo čovekovog promišljanja. Ljudi, (materija , energija, vibracija) međutim – kako god želite da ih definišete i o njima promišljate – jeste svesno biće, odlikuje ga svest o samom sebi. Poseduje, dakle, samorefleksiju, poseduje opažanje i mišljenje, ima emocije. Sve ovo utiče na frekvenciju vibracija materije od koje su bića sastavljena. Verujemo da je fiziku čestica, kao i naše pokušaje da objasnimo ponašanje materije od koje je sačinjena naša fizička realnost pod uticajem ne-fizičkih tj. nematerijalnih stvari, i zato savremena nauka ima problem, tako teško i nezgrapno objašnjavajući pravu prirodu stvarnosti, ali i dalje nastavljajući da “nezadrživo puzi’, sve bliže i bliže istini. Takođe, može se verovati i u to da određene “grupacije” na našoj planeti prisluškuju ovu ne-fizičku realnost, kao i da je vrlo dobro razumeju. I zato, hajde da pogledamo još jednu popularnu teoriju stvarnosti: teoriju struna.

Teorija struna

Teorija struna može biti prilično komplikovana stvar za shvatanje. Na svom najosnovnijem nivou, opšta ideja i koncept koji stoje iza ove teorije nisu zamršeni. Teorija struna pokušava da nam približi prirodu naše stvarnosti na najmanjem mogućem nivou. Ona nam sugeriše da je naša realnost sačinjena od najsitnijih “struna” energije koja vibrira. Ove strune nalaze se iza vidljivih fizičkih fenomena koji sačinjavaju naš fizički svet. Učestalost njihovih vibracija određuje ishod i ponašanje čestica koje su nam dosad poznate u (našoj) stvarnosti. Prema teoriji struna, materija je manifestacija vibrirajućih frekvencija ovih energetskih struna. Ovo je nadasve zanimljivo, jer, ako je svekolika materija manifestacija vibracione frekvencije, onda naša fizička realnost mora biti manifestacija vibratornih frekvencija. Svi smo mi atomi – stringovi, zapravo – koji vibriraju na određenoj frekvenciji; tempo, ritam i priroda naših (ljudskih) vibracija odgovorni su za način na koji se materija kao fizički fenomen ispoljava i prikazuje nam se. Ovo nam daje dodatni kredibilitet za sugestiju da mi, sami, kreiramo svoju realnost, a da način i struktura ovih vibracija igra veoma značajnu ulogu u ispoljavanju onoga šo nam se ukazuje kao fizička realnost.

Razmišljajte o tome kao o žici na gitari: u zavisnosti od toga kako je okinuta, stvaraju se različite muzičke note; na sličan način mogu se promatrati i najsitnije čestice materije, koje analiziramo pomoću moćnih i skupih akceleratora. One, se jednostavno, “izražavaju” u svetu materije prema vibracionoj frekvencijiji “struna”.

Ovo je osnovni primer za početno objašnjenje teorije struna. Idući napred, ulazeći u specifičnosti raznolikih čestica, kao što su to npr. bozoni, koji često poseduju sopstvenu snagu, crpeći je na volšeban način iz svog odnosa prema fermionima – elementarnih čestica poput elektrona. Bozoni su “nosioci sile”, dok su fermioni obično samo povezani s materijom. Odnos između ova dva elementa opravdava se i objašnjava pomoću više verzija teorije struna, kao i teorije superstruna. Teorija struna, takođe, zalazi u više dimenzija, što je još jedan zanimljiv fenomen za koju mnogi naučnici danas veruju da je istinit. Definitivno treba verovati u više dimenzija stvarnosti, i to po onome što nam izvesni naučni rezultati nagoveštavaju. Treba, takođe, verovati ne samo u postojanje vanzemaljskog života, već i višedimenzionalnog života, sposobnog da vidi dimenzije ispod njega.

Pitanja

Postoji jedno pitanje. U teoriji struna, šta je to određuje baš tu, jednu vibraciju, vibratornu frekvenciju struna? Ako vibratorne frekvencije struna određuju način na koji čestice deluju, komuniciraju i reaguju pri stvaranju i oblikovanju naše fizičke realnosti, onda moramo da se osvrnemo i na to šta je “ono” što određuje vibracije, koje stvaraju našu realnost. Odgovor na ovo, a budućnost će pokazati da li je to tačno, mogla bi biti – svest. Možda ne treba verovati u to da strune pružaju način za egzistenciju čestica koje definišu našu svest. Možda je “kvaka” u tome da, na prvom mestu, postoji upravo svest, a da ona, potom, određuje vibraciju struna ili superstruna. Ali šta, onda, stvara svest koja određuje vibratornu frekvenciju materije? E, to je jedno vrlo zanimljivo pitanje.

Treba verovati da ne-fizički fenomen kao što su misli, emocije, osećanja i percepcija određuju, način na koji naši atomi vibriraju. Naša “vibratorna frekvencija” ima potencijal da uđe u nove dimenzije stvarnosti. Prirodno stanje ljudskog bića je da postoji na visokim vibracionim frekvencijama, a treba verovati da su mnoge stvari na ovoj planeti “dizajnirane” tj. stvorene tako da nas drže “zaključanima” u određenim vibratornim frekvencijama. To uključuje sve glavne industrije koje danas koristimo kako bismo upravljali našim svakodnevnim životima.

Ovaj video govori o tome kako naučnici još uvek pokušavaju da utvrde da li bi ili ne bi bilo fizički moguće proći kroz “kosmičku crvotočinu”. To je feonomen kojeg je u teoriji prvi put spomenuo Stiven Hoking, a proističe iz teorije struna. Istovremeno, ako je teorija struna valjana i verodostojna, treba verovati i da su tajni vojni budžeti – zahvaljujući nesvakidašnjim količinama novca za razvoj tajnih tehnologija i naučnih znanja – pomogli razvoju tehnologije sposobne da učini taj fizički “skok” u druge dimenzije. Nije daleko od zdravog razuma verovati da postoji “grupacija” na našoj planeti koja poseduje potpuno drugačiji nivo razumevanja nauke i tehnologije, dok je mejnstrim svetu fizike i nauke prepušteno da i dalje lupa glavu, razmišljajući o onome što je nekom već odavno poznato.
Arjun Walia, www.collective-evolution.com

3 comments on “Fizika elementarnih čestica: teorija stringova i priroda naše stvarnosti

  1. boza48 says:

    He, he, he…. brlizu si, a opet, daleeeeko.
    Pre svega, ovaj Univerzum ( a ima ih jos) je Psiholoska trvorevina.

    Nasa cula su takodje psiholoska, pa nam, uz pomoc prilicno glupog

    mozga daju utisak da
    je sve oko nas materija.
    – 11 dimenzija? Ne, ima ih 12. Pocev’ od prve, koja osciluje na

    odredjenoj
    frekvenci, svaka sledeca je visi harmonik od predhodne.
    – Dimenzija je plan realnosti. Nas plan realnosti (recimo treci po redu)

    ima
    bezbroj varijanti. Sta ih razdvaja? Pomak! Ne aksijalni nego radijalni

    fazni
    pomak. Naravno, i ovaj “pomak” je psiholoski pomak.
    – Kako je nastao Univerzum? Glupo pitanje. Posto je Univerzum

    psiholoska
    tvorevina; on postojiiiiiiiiiii…… nema pocetak i kraj. U principu, u

    njemu vreme
    ne tece; postoji, recimo, u preseku vremena. Sta nama daje utisak da

    vreme
    postoji? Nase oci primaju svetlosne impulse, recimo, 24 puta u

    sekundi.
    Ti impulsi su promena stanja i na grafikonu bi se videli kao kvadratni

    ili
    trougaoni (ovo jos nisam resio). U principu, promene stanja su u

    skokovima
    a onda nas mozak svojom hemijom ih “ispegla” i mi imamo utisak toka
    vremena.
    – Ako zamislimo pocetak stvaranja Univerzuma, mada pocetak ne

    postoji,
    “iznad” 12’te dimenzije postoji Abstraktni nivo. Zamislimo “Void” u

    kome nema
    nicega. Nema “materije”, nema “energije”, nicega ni vidljivog ni

    opipljivog.
    Ali, nesto ipak ima! IDEJE !!! Svaka ideja ima svoju suprotnost, zar

    ne!?
    Suprotnosti se privlace, zar ne!? Osim toga, ima bezbroj ideja slicnih

    medju
    sobom. Da bi ideja, na neki nacin, postala svesna da postoji, ona mora

    da se
    suoci sa svojom suprotnoscu. Isto vazi i za njenu suprotnost. Tu je

    pocetak
    svega! Na, nama potpuno neobjasnjiv nacin, te dve ideje su pocele da
    naizmenicno uocavaju jedna drugu i tako “shvate” da postoje!
    To je pocetak nastajanja svesti.
    A onda je doslo (dolazi) do kombinacija, pa rekombinacija ideja i …..
    eto; sebe svesnog Univerzuma (jos uvek na abstraknom nivou)!

    – Onda je ta kolosalna svest, na, opet, nama neshvatljiv nacin, “uvela”

    pojam
    oscilovanja ili frekvence, i tako nastaju dimenzije, u kojima Tvorac”

    moze
    da eksperimentise, prakticno sanja razlicita stanja. Za Tvorca

    (mislim,
    naravno, na sveukupnu svest, na abstraknom nivou), je ovo prelomni
    trenutak, jer, da bi bio svestan svojih “umotvorina” potrebna mu je
    povratna informacija, iz dimenzija, planova realnosti. Zato je Tvorac

    morao
    da osmisli ( i osmislio je) kako da svakom stanju “prikaci” “senzore”

    koji
    sagledavaju stanje, i koje, onda, Tvorac koristi da “vidi” sta je

    osmislio.
    Jednom osmisljeno stanje, svesno sebe, dobija mogucnost da se

    menja,
    kombinuje, rekombinuje, ali u granicama koje uslovljava frekvenca

    odredjenog
    plana realnosti. Ustvari, postoji neprekidna interakcija izmedju

    svakog stanja
    , svesnog sebe, sa Tvorcem. Cudo!

    – Kako nastaje “materija”? Tvorac “salje” energetske signale, ili

    STRINGS, uvek u paru!
    koji, osim sto osciluju, “nose”, amplitudnom ili frekventnom

    modulacijom,
    infirmacije (blue print) o nekoj “materiji”. Prvi stadijum nastanka neke
    “materije” je STOJECI TALAS (eh, Tesla, bio je blizu…) koji nastaje

    ukrstanjem
    dva, istovetno kodirana, stinga. To je “kalup”, koji, na nama visem

    nivou,
    predstavlja kvazi-materiju. Na prvom, sledecem, nizem, (nasem)

    planu
    realnosti, mi, svojim senzorima uocavamo taj kalup kao materiju. Opet

    cudo!

    – “Materija” ima svoje atribute; specificnu gustinu ( ne tezinu), “time

    frame”
    ili frekvenciju i trece, koordinate u prostoru, gde postoji. Svaka

    cestica
    “materije” pokusava da se “nadje” na koordinatama, na kojim, sve oko

    nje
    ima iste ili slicne atribute. Zasto kamen pritiska povrsinu na kojoj

    lezi?
    Gravitacija? Nevidjena glupost! Koordinate na kojima se nalazi nemaju
    atribute koje on ima, i on tezi da promeni svoje koordinate; da se nadje

    na
    koordinatama gde su atributi isti kao njegovi. Ako napravimo

    imaginarnu
    busotinu do centra Zemlje, i pustimo taj kamen da pada kroz busotinu,
    on ce se, u jednom trenutku, zaustaviti, na koordinatama gde atributi
    okoline odgovaraju njegovim atributima. Toliko o gravitaciji. Svasta.

    – Ali, cemu sva ova prica? Tesla, naravno. Tesla je uspeo da uz pomoc
    dva ^&%#$%#& promeni atribute materije i natera je da menja

    koordinate,
    u Njegovom slucaju; da lete u vis. Cak postoji i dokaz o tom

    eksperimentu.
    Tesla, naravno, nije razumeo sta se desava, i mogu da zamislim u

    kakvom
    je frustriranom stanju bio. Njegov zadatak je bio da pronadje i

    implementira
    trofazni sistem, i nista drugo. Svaki naucnik ili pronalazac, u svom

    veku,
    UVEK pronadje jednu stvar, i to je to. Sta god pokusavao da napravi,

    osim
    te jedne stvari, nece mu poci za rukom. Svi smo “sklepani” (bar imamo

    mogucnost) da za zivota, osmislimo samo jednu vaznu stvar, misao,

    pesmu,
    pronalazak, sta bilo, sto predstavlja nas najveci doprinos ovoj

    civilizaciji.
    Ostatak vremena trosimo na glupost; “krademo Tvorcu dane”, ali

    stvarno!

    – E, sad, ono glavno.
    Bilioni uparenih Stringova formiraju “materiju”, u sto je moduce manje

    strestnom okruzenju (koordinatama). Sta se desava ako mi, na vestacki

    nacin, pokusamo da promenimo atribute neke “materije”? SVI

    STRINGOVI U NEPOSREDNOJ OKOLINI CE UPLIVISANJEM DELA

    SVOJE ENERGIJE, POKUSATI DA VRATE
    STANJE PROMENE U PRVOBITNO STANJE. Odgovarajucim uredjajem

    mi
    mozemo da preuzmemo deo te energije, i eto nam “Over Unity

    Generator”.
    S’ obzirom da u Univerzumu ne postoji proslost i buducnost, vec je sve u

    “sada”, ta masina vec radi u “buducnosti”. Sve sto se desava u nasoj

    civilizaciji
    (vazi i za sve ostale civilizacije; nismo naravno jedini), nalaci se u

    “banci podataka” koju nazivamo “Kolektivni Um Rase”. Kada resavamo

    neki problem, telepatski se (interdimenzionalno) spajamo za “KUR”, i,

    ako nemamo
    nekih psiholoskih problema i AKO JE VREME ZA TO, dobicemo resenje

    naseg
    problema. Sto se tice Over Unity, jos nije vreme. Ljudi sirom sveta na

    vise ili manje uspesan nacin vec prave OU, ali trenutno stanje nase

    ekonomije ne
    dozvoljava da ga primenimo. Tek kad potrosimo fosilna goriva, a to ce

    se
    desiti za par desetina godina, dobicemo pristup toj informaciji, i to ce

    biti
    izvor besplatne energije za sledecih par hiljada godina.

    Da se razumemo; nisam ja toliko pametan da sve ovo sam osmislim

    (osim par
    stvari, na koje sam ponosan; radijalni fazni pomak izmedju planova

    realnost,
    koji osciluju na istoj frekvenci, i jos par stvari. Sve ove informacije se

    vec nalaze na Internetu, u obliku “Interdimenzionalnih Transkripta”

    (ako znate sta to znaci).
    Ali, sama njihova priroda ih krije od ociju naucnika. Doduse, Seth-ove

    knjige se od 1976 godine izucavaju na jednom od najvecih koledza na

    svetu. I ko zna na jos koliko.
    Mozda je neko vec napravio OU masinu, koja radi, ali u tom slucaju je ta

    masina “pod sapom” najbogatijih ljudi sveta. Ljudi su, cak, i ubijani

    zbog OU.

    Ja sam prikupio dovoljno podataka o ovoj masini da bi ona mogla da se

    realizuje.
    Pokusao sam da animiram nase naucnike, ali koja vajda; doktrina,

    doktrina, doktrina…….

    Da bih nekome dao sve podatke koje imam o ovom generatoru,

    neophodni su specificni uslovi. Okruzenje mora da bude izolovano od

    okoline, utoliko sto bi svi prisutni morali da potpisu izjavu da; pod

    pretnjom otkrivanja vojne tajne,
    i uz sve licne odgovornosti, nesmeju da iznose nikakav podatak o

    masini.

    Za sada toliko. Ako nekog jos nesto interesuje o ovoj temi,
    trazite od Administratora ovog bloga, da vam da moju email adresu.
    Na njemu je da odluci kome se je dati.

    Srdacan pozdrav, Boza48

    • Pavle Basic says:

      Možda će ovo biti iznenađenje za širu populaciju, ali Vaše viđenje Univerzuma se, u širem smislu, poklapa sa aktuelnim teorijama značajnijih fizičara današnjice.
      Fizičari kažu za nove teorije da nije pitanje da li su blesave, već da li su dovoljno blesave.
      Na osnovu pretpostavke da ne baratate razvijenijim matematičkim aparatom, za dalje čitanje preporučujem knjigu profesora na Berkeley Richarda Mullera, “Now – The Physics of Time” i, recimo, sve što na Quori piše Viktor T. Toth fizičar iz Otave, Kanada.

  2. boza48 says:

    Tesla:
    “The most important scientific discoveries are still to be made in the simplest things. The secret lies in concentrating on the main issue without going into abstract formulae.

    With a formula you can explain a phenomenon but you cannot discover it. In science we have to try to discover things, even though everything may already appear to have been discovered. To bring formulae into the calculation merely complicates something that was previously simple.

    Mainstream science does not accept anything which cannot be proved mathematically, and is then only accessible to the few. I can assure you that many brilliant ideas have been shelved for the sole reason that their originators were not sufficiently versed in mathematics to supply the necessary proofs. This kills the spirit of research in a world where so much is yet to be discovered.”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s