Dobro je činiti dobra dela – pitanje je samo na koji način to radimo? Da li je najnovija kampanja za prikupljanje donacija protiv ALS-a (Amiotropička lateralna skleroza, u Americi poznatija kao Lu Gerigova bolest) prešla granice dobrog ukusa, postavši još jedno “opšte mesto” na kojem slavne ličnosti promovišu sebe? Koliko polivanje vodom u miksu s kockicama leda, ima smisla? Ili je, možda, solidarnost na globalnom nivou – pa makar i na ovako bizaran način – nešto što treba pozdraviti i oberučke prihvatiti? Evo kako na ovaj oblik društvenog angažmana gleda Skot Gilmor, koji je ovu priču napisao za ugledni kanadski magazin Maclean’s.

Na slici: Allison Risaliti iz Pensilvanije na javnom bazenu 14. avgusta 2014, prihvatila je “izazov” ALS Ice Bucket Challenge (AP Photo/The Tribune-Democrat, Todd Berkey)

ALS kampanja može biti odličan način da se novac prikupi – iako je ovo užasan način na koji nas pozivaju da doniramo.

Takođe, ALS Ice Bucket Challenge (IBC) je loš po vas.

Ne mislim zbog prehlade (jer se verovatno nećete prehladiti), ili što ćete izgledati kao snuždena ovca (kao što ćete izvesno izgledati). Mislim na to da – kada vas je već zarazio ovaj globalni hir, da na ovakav način u dobrotvorne svrhe donirate nešto novca kojeg, istini za volju, nikada i nemate previše – polivanjem sebe iz kible s ledom ignorišete bolest i njene istinske pretnje.

Marketinški trik za promociju ALS kampanje je veoma pametan. Ovakva video-poruka je kratka i odmah svima razumljiva, i trenutno je najpopularniji oblik “opuštenog aktivizma” (slacktivism), lak za izvođenje, zabavan za gledanje, i narcisoidnu samopromociju. Svaki ekran na našim radnim stolovima, zidovima i u našim rukama je preplavljen poznatim ličnostima, komšijama, porno zvezdama i političarima koji pokazuju svoje iskreno saosećanje i, povremeno, humor. Sveprisutnost ovog fenomena utrkuje se za veću popularnost od nekih ranijih dobrotvornih vratolomija, kao što su to bile dobrotvorne u “mesecu brkatih”, Movember, Livestrong ili prokažena Kony 2012.

Kao rezultat toga, ALS Udruženje (ALS Association, ALSA) je dosad dobilo više od 70 miliona dolara, u poređenju sa samo 2,5 miliona dolara tokom prošlogodišnje kampanje. Ovo je odličan način da se prikupi novac – ali je užasna forma na koji nas pozivaju da doniramo.

Mi, kao pojedinci i kao društvo, imamo ograničene resurse da doniramo za medicinska istraživanja i uzroke bolesti, ono što je zaista dostojno ispitivanja i razvoja . I zato, kada već odlučujemo gde kome da damo svoj novac, moramo razmotriti tri faktora.

Bostonski funkcioner Tito Džekson (levo, u odelu) predvodi dvestotinjak svojih sugrađana tokom Ledenog Izazova na trgu Copley (Avg. 2014)

ALS IBC pada na sva tri ova ispita.

Kao prvo, u javnom zdravstvu ne postoji neka posebno velika potreba za istraživanjima ove bolesti. Ona je klasifikovana kao retka bolest od koje, na sreću, svake godine u Kanadi umire samo oko 600 ljudi. Ovo zvuči kao mnogo, ali nije ni blizu prvih 20 najfatalnijih bolesti prema StatsCan (prva tri oboljenja su; rak, sa 72.000 smrtna slučaja godišnje, bolesti srca, sa 47.000 , i cerebrovaskularne bolesti, 13.000).

Drugo, postojeća istraživanja su već veoma dobro finansirana. Kako ove CDC tabele i podaci pokazuju, prošle godine je u SAD od ALS-a umrlo 6.849 ljudi, privukavši donacijama 23 miliona dolara za istraživanje ($3.382 po smrtnom slučaju). Bolesti srca, za razliku od ALS-a, ubile su 596.577 ljudi, ali su prikupile samo 54 miliona dolara (što je, po smrtnom ishodu, gotovo beznačajna suma od $90). Ako želite da vašom donacijom učinite najviše, novac priložite za bolesti za koje je potrebno najviše novca.

Konačno, istraživanje ALS-a nije urgentna potreba. Ako želite da pomognete, u slučajevima gde vreme neumoljivo otkucava a pomoć je preko potrebna, obratite, recimo, pažnju na Siriju (najveća međunarodna izbeglička kriza u novije doba) , kao i na Ebolu (koja je već ima globalne razmere), ili Centralnoafričku Republiku (koja u svom građanskom ratu, tiho i nezapaženo od sveta, krvari do smrti).

Džon Ledžer, CEO u T-Mobile  za SAD (prethodno CEO u AT&T i Dell), napadnut sa više kofa ledene vode nego što se na fotografiji može izbrojati

Mada, treba reći da mi ljudi i nismo baš racionalna bića. Uglavnom ćete provesti više vremena na razmišljanje o tome koju picu naručiti i šta da vam na nju stave, nego u odlučivanju kome da donirate vaš novac. Kao rezultat toga, istinske pretnje, bolesti koje za koje je daleko verovatnije da mogu usmrtiti vas i vaše voljene, bivaju ignorisane. I to je razlog zašto je ALS “Ice Bucket Challenge” loš po vas, po mene i po sve nas. Umesto da podržimo pravljenje rešenja za najteže probleme, umesto da nastojimo da rešimo ono najhitnije i najpotrebnije, mi podržavamo ono što je najzabavnije.

Ipak, možete ovo promeniti. Odštampajte ovaj jednostavan podsetnik ispod teksta, presavijte ga i stavite u novčanik. A sledeći put kada vam pritreba broj kreditne kartice da biste nekom dali donaciju, zastanite i porazmislite.

Dobri razlozi da donirate vaš novac:

1. Potreba
2. Uticaj
3. Hitnost

Loši razlozi za doniranje:

1. Kible s ledom
2. Gumene narukvice
3. Brkovi

Skot Gilmor, Maclean’s magazin (Kanada)
Scott Gilmore je bivši diplomata i osnivač globalne organizacije Building Markets.

Ako ste duboko nesretni jer ste svojevremeno propustili da sebe snimite pevajući Ferelov hit “Happy”, skakućući unaokolo po svom zavičaju i grleći se sa nepoznatima, eto vam utešne nagrade: ALS Ice Bucket Challenge.